Ovo je svakako bila utakmica od koje smo mnogo očekivali. Englezi su imali poraz koji im je davao vetar u leđa, Urugvajci bolan poraz protiv „autsajdera“ koji ih je obavezivao na dobar rezultat na ovom meču. Sve je bilo spremno za spektakl u rangu onog koji smo gledali između Italijana i Engleza, ili Španaca i Holanđana.
Gledali smo neizvesnu utakmicu sa tri lepa gola, sa dosta emocija, i dosta akcije na čitavom terenu… Ipak, fudbalski gledano, izostao je neki veliki kvalitet igre. Urugvajci su izašli da odigraju takmičarski (što je eufemizam za „da se zatvore i igraju na kontre“) i u tome su uspeli. Tome je doprinelo i „špansko“ suđenje, španskog sudije Karlosa Velaska Karbalja. Na momente je bilo zaista teško uzdržati se i biranim rečima se obraćati čoveku u žutom, koji je prečesto bio „na sredini televizora“ i sa osmehom objašnjavao iznerviranim Englezima zašto sudi faulove i pre nego Urugvajci odluče da padnu.
Ipak, bilo bi pogrešno optužiti sudiju ili neke druge ne-fudbalske stvari za poraz Engleza. Englezi su danas igrali slabo, bez ideje, bez dovoljno opcija za pas, pri građenju napada, i inače, pa im je i zadržavanje lopte i vezivanje više od nekoliko pasova predstavljalo veliku teškoću. S druge strane imali smo Urugvaj, pod emotivnim nabojem, sa dobro sračunatom taktikom i strategijom, i hladnom glavom kada je u pitanju egzekucija. Imali su momci u plavo-crnom puno šansi i pre nego što su poveli, iako su igrali oprezno. Takođe, teško je reći da su se sami Englezi osujetili u svojim ofanzivnim namerama, već će pre biti da su Južnoamerikanci dobro stojali na terenu i odlično organizovali defanzivnu liniju svog veznog reda. Sjajni Sterling, Staridž i Džonson nisu se „čuli“ na ovom meču, a ni Runi se nije naigrao fudbala.
Englezi su inače izašli u sastavu identičnom onom protiv Italijana, ali sa par promena u postavci igre. Henderson i Džerard su promenili strane, i nešto što je bilo još upadljivije: ofanzivna trojka se zarotirala, pa je najistaknutiji Englez sa prošle utakmice, Sterling, sada igrao kao desno ofanzivno krilo, Runi se, na sopstveno insistiranje (kako prenose ostrvski mediji), našao na poziciji polušpica a Velbek preuzeo njegovo mesto na visokoj krilnoj poziciji po levoj strani. Ispred njih je očekivano bio Staridž.
Ipak, koja god da je bila Hodžsonova namera iza ovih promena, na terenu to nije izgledalo dobro. Mučili su se Englezi, igra im nije bila ni približno tečna kao u prethodnoj utakmici. Olako gubljenje lopte, uz prečesto sviranje faula za Urugvajce prilikom pokušaja da se lopta vrati u posed učinili su njihovu igru potpuno isprekidanom. U takvoj igri, pak, Suarez i drugari su se dosta dobro snašli. Jedini gol koji su oni primili, a Englezi dali, bilo je posledica sjajnog prodora Džonsona, koji je jednu dobru loptu pokupio i krenuo u šesnaesterac, proturio je oštro ka Runiju, kroz noge defanzivcu koji je izašao da ga zatvori, što je Vejn lako pretvorio u, u tom trenutku, izjednačujući gol za Engleze.
Imao je Runi još par dobrih šansi, jednu kada je šutirao sa nekih 6, 7 metara, ali u priličnoj gužvi, i nije to uradio sjajno te je Muslera odbranio. Pre toga, nakon sjajnog centaršuta iz prekida, glavom je sa oko pola metra pogodio prečku gola Urugvaja.
Urugvajci su, inače, igrali u formaciji 4-4-2, sa širokim dijamantom na sredini. Polulevo u vezi bio je sjajni Rodrigez, koji je imao jedan sjajan šut koji je nakon njegovog voleja, neverovatnom brzinom proleteo par santimetara iznad prečke Hartovog gola. Ofanzivni vezni po sredini širine terena je bio Lodeiro, koji je učestvovao u prvom golu, i pretrčao bezmalo deset kilometara, iako je izašao u 67. minutu. Zadnji vezni koji je obavio glavni deo posla u destrukciji engleske igre (a svako ko je gledao utakmicu lako će se složiti da je taj posao bio više nego dobro odrađen) bio je Arevalo. U napadu su bili Luis Suarez i Kavani, koji je bio malo defanzivniji. I izgleda da su njih dvojica ispoštovali takav raspored na terenu i takva trenerska zaduženja baš onda kada su postigli gol prvi gol za svoj tim. Bila je to polukontra za Urugvaj, loptu je poneo Lodeiro prosledio je Kavaniju, koji je vrlo pametno sačekao pravi momenat i uputio vrlo preciznu loptu, kratak centaršut, dovoljno visok da preleti Džagelku i dovoljno nizak da potom padne Suarezu na glavu. A onda ono što vrhunske napadače čini takvim…
Drugi i pobednički gol Urugvajci su dali posle jednog od svojih klasičnih „napada“ u tom delu utakmice. Zbog pritiska Engleza nakon izjednačenja, Urugvajci su se povukli i ostavili Suareza samog u napadu; najveći deo oduzetih lopti je, zbog toga, pod tim presingom, bivao naprosto ispucan ka protivničkom golu, očigledno sa motom: „ako Suarez stigne i sačuva, super, ako ne – ništa, opet odbrana…“. I to je u tom po Engleze kobnom 85. minutu uspelo. Duga lopta iz odbrane, produžena nakon jednog duela glavama ka Suarezu, i opet ono njegovo.
Nakon toga mogli smo da vidimo Suareza kako na klupi ne može da sredi emocije, Engleze kako ne mogu da srede igru na terenu. I utakmica se završila. Urugvajci su opet u igri, Englezi „vise“ – samo čudo može da ih spasi: da oni pobede Kostariku u poslednjem kolu, da Italijani, pored Kostarikanaca sutra, pobede i Urugvajce, i da u tom krugu od 3 tima sa po 3 boda oni nekako budu najbolji tim. Komplikovano i teško.
Urugvajci su, pak, u puno boljoj poziciji, pogotovo nakon onog užasnog starta. Sada im treba da ne izgube od Italija i poslednjem kolu; od Italijana koji, ako dobro odrade posao protiv Kostarikanaca, najverovatnije neće biti posebno zainteresovani da „zapinju“ protiv nezgodnih i „fudbalski namazanih“ Latinoamerikanaca.
