Kada su nakon skoro dvadeset godina od inicijalne ideje i pokreta za izgradnju stadiona radovi zaista i počeli, verovalo se da će Brazil relativno brzo dobiti jedan od najmodernijih stadiona na svetu. Poučeni greškama i sa novim saznanjima koja su stekli radeći na Marakani, inženjeri su bili ubeđeni da Brazilu mogu podariti stadion kakav svet do tada nije video. Za lokaciju novog stadiona odabran je kraj Pampulja u Belo Horizonteu, glavnom i najvećem gradu države Minas Geraiš a koliko je izgradnja bila značajna za ceo region i državu, govori i činjenica da je zemljište za izgradnju bilo poklon Državnog Univerziteta Belo Horizonte.
Belo Horizonte, u prevodu prelepi horizont, je sa oko 2,5 miliona stanovnika šesti po veličini grad u Brazilu, a sa oko 5,5 miliona treći gradski okrug, odmah iza Sao Paula i Rio de Žaneira. Za razliku od većine velikih brazilskih gradova, koji su izgrađeni na moru, Belo Horizonte je grad okružen planinama. Iako veoma moderan i urban, Belo (opšte prihvaćeni nadimak) se nalazi usred šume te se priroda žestoko upliće u velegradsku svakodnevicu čineći život u Horizonteu veoma živopisnim. Primera radi, ovaj prostor nastanjuje više od 100 različitih vrsti ptica i preko 10 različitih vrsti sisara.
Belo Horizonte je takoreći kombinacija svega; ekonomski, kulturološki, univerzitetski centar, industrijska zona… Naravno veoma je dobro pozicioniran i kada je sport u pitanju a za razliku od drugih gradova u Brazilu, gde se kao sport isključivo podrazumeva fudbal, Belo je i odbojkaški centar Brazila te je ovde dom nacionalnog odbojkaškog tima. Što se fudbala tiče, iz ovog grada su tri velika fudbalska tima – Kruzeiro, Atletiko Mineiro i Amerika. Kruzeiro i Atletiko od većih trofeja zajedno imaju 4 titule u domaćem prvenstvu, četiri kupa Brazila i 3 kupa Libertadores (južnoamerička liga šampiona). Iako je Kruzeiro sveukupno nešto uspešniji, Atletiko je poslednji osvajač kupa Libertadores i aktuelni klupski šampion Južne Amerike.
Nakon što je 1965, posle 5 godina izgradnje, “lepotica Brazila” – stadion Minerao konačno završen i Kruzeiro i Atletiku su se preselili na njega sa stadiona Indenpendensia ( stadion nezavisnosti). Indenpendensia koja može da primi oko 30 000 ljudi nikako nije mogla parirati novom, u originalu “Stadion Guverner Mageljaneš Pinto” stadionu, brzo prozvanom Minerao, čiji je prvobitni kapacitet bio 135 000 ljudi. Danas, nakon usvajanja svih sigurnosnih standarda, kapacitet je smanjen i iznosi i dalje sjajnih 62 125 ljudi. Skoro 50 godina, do 2013. stadion je ostao u svom originalnom izdanju, bez bilo kavih izmena. Međutim, 2010, kada je odlučeno da će ugostiti učesnike svetskog prvenstva počelo je veliko renoviranje stadiona, koje je trajalo čak 3 godine. U februaru 2013, Kruzeiro i Atetiko su prijateljskim mečom otvorili “novi” Minerao. Kruzeiro je odmah potpisao ugovor o lizingu i na ovom stadionu će igrati svoje mečeve u narednih 25 godina, dok se na odluku Atletika još uvek čeka, te oni svoje mečeve ponovo igraju na stadionu Indenpendensia.
Što se svetskog prvensva tiče ovaj legendarni stadion će ugostiti 6 mečeva svetskog prvenstva od čega jedan meč osmine finala i jedno polufinale. Sigurni smo da će svi akteri uživati, kako u renoviranom Minerau tako i u urbanom Belo Horizonteu.
