Svakako je prošlo vreme surove dominacije Nemačke evropskim i svetskim fudbalom, koje je onda navelo frustriranog Garija Linekera da izjavi rečenicu koje se naši komentatori u prenosu svakog meča u kome učestvuje Nemačka prisete: „Fudbal je jednostavna igra, gde 22 igrača 90 minuta trči za loptom, i u kojoj na kraju uvek pobede Nemci“.
Izgleda da Nemačka više nije u takvom dominantnom odnosu prema ostalim evropskim i svetskim selekcijama. Ali, opet, među najboljima jeste i moramo ih posmatrati kao jedne od favorita za ovo prvenstvo. Na stranu to što nas istorija velikih turnira uči da s Nemcima valja uvek ozbiljno računati. Pokazali su to i u situacijama u kojima su imali značajno lošije sastave, u kojima su smatrani autsajderima i u kojima se očekivalo njihovo bledo izdanje – a oni su stizali do borbe za medalje, a ponekad ih i osvajali. Sada, međutim, Nemci ne izgledaju kao tim od koga se ne očekuje mnogo. Naprotiv!
Nemačka na turnir dolazi kao tim sa sjajnim igračima, dobrim delom iz Bundes lige koja je zadnjih godina fantastično reprezentovana u evropskim takmičenjima, trenerom koji je pokazao da je razume fudbal, ume da postavi igru, ume da izvuče puno iz talentovano postave koju je svih ovih godina selektirao, i sa zaista dobrom formom i dobrom igrom koja ih je krasila kroz kvalifikacije.
Ovaj nemački tim je zaista nešto posebno. Kliše je da se o dobrom timu kaže da je spoj mladosti i iskustva (i cinici često s pravom primećuju da je to najčešće eufemizam za „spoj starosti i neiskustva“) ali reprezentacija Nemačke na ovom turniru je spoj dve svetle generacije (ili pre: grupe generacija) nemačkog fudbala: jedne u odlasku, druge na pravom putu da se potpuno afirmiše. Upravo su ovi drugi, nemačke zvezde u usponu, oni koji ovu reprezentaciju sada uvrštavaju među favorite turnira. Mnogi bi tvrdili i da su oni ti koji su izneli „renesansu“ nemačkog klupskog fudbala, kojoj smo svedoci u poslednjih par sezona.
Naravno, misli se na momke rođene tu negde, oko 90ih godina prošlog veka. Počevši od onih najstarijih među njima, kao što su: Ezil, Kedira, Miler, Humels, Badštuber, Šmelcer, Boateng – koji su već svoj kvalitet dokazivali na velikoj sceni i koje svakako već smatramo dokazanim fudbalerima, preko tek nešto mlađih Rojsa, braće Bender, Tonija Krosa, Gindogana, golmana Cilera, i naravno Širlea – od kojih su svi već puno pokazali i svoje karijere vrlo ubrzano grade, kotirajući se kao jedni od najboljih „zrelih talenata“ evropskog fudbala, pa sve do najmlađih i potpuno neverovatnih Gecea i Drakslera (koji na ovom prvenstvu neće morati da brinu o školi kao što su morali na poslednjem Euru) i mlađanog golmana ter Štegena, koji je iz Gladbaha, u kojem je sa uspehom branio prethodne dve sezone, otišao da naredne sezone brani, ni manje ni više, za Barsu. Dakle, od najstarijih do najmlađih, ova grupa igrača je „opak“ skup pojedinaca. Taj skup će biti sužen, doduše, ali je sigurno da će Lev, kada bude selektirao konačnih 23, umeti da među njima probere i najbolje i najpotrebnije za izazove koji očekuju Nemce na ovom Svetskom prvenstvu. Kakvi su to fudbaleri… I kako je njima nekako nametnuto to da oni nisu tek neki talenti koji će nekad donositi rezultate, već im se rezultati i na klupskom i na reprezentativnom nivou postavljaju kao imperativ već godinama. Mnogi će reći da su ovi momci sada pravi kvalitet Nemačke. Evo prilike za njih da to pokažu na najvećoj sceni.
Zajedno sa njima igraju prekaljeni reprezentativci, koji su nekad grizli i nametali se tražeći svoje mesto u slavnim sastavima Pancera. Momci rođeni u rasponu od ’83. do ’85, kojima je, nekim od njih, ovo već ko zna koje veliko takmičenje, jer nemački fudbalski stručnjaci, očigledno, nikad nisu razumeli da sa talentima treba pažljivo i treba čekati da sazru, kako ne bi pregoreli – što bi rekli pravi fudbalski znalci, ovi… naši… Naime, među njima su: Mertezaker, Švajnštajger, Gomez, Podolski, i kapiten Lam. Ozbiljni fudbaleri, sa ozbiljnim karijerama, koji su sada u dobrim, da ne kažemo „pravim“ fudbalskim godinama. Ovo će, gotovo izvesno, za dobar deo njih biti poslednja šansa da se ozbiljnije upišu u istoriju Pancera, i sigurno je da je neće olako propustiti.
I tu je naravno – Klose! Brazilac Ronaldo je na nekoj lokalnoj televiziji, gledajući i komentarišući kadrove iz Serie A, zbunjeno zapitao voditelja: „zar ovaj čovek još igra?!“. Nije sigurno šta je voditelj odgovorio, ali jedno je jasno: Klose će svoje golove posvećivati svom tek dve godine starijem kolegi, od čijeg ga golgeterskog rekorda na svetskim prvenstvima dele svega dva pogotka.
Valja pomenuti da su tu, na širem spisku, još i: sjajni (i verovatno prvi) golman reprezentacije Nojer, zatim Marsel Jansen, Adler i dr.
Glavna snaga ovog tima je svakako vezni red. Izbor kakav u toj liniji tima ima Lev, nešto je posebno, pravi luksuz na koji retko koji trenere sveta može da računa, i verovatno slatka muka pred ovaj šampionat za njega samog. Pregršt kvalitetnih defanzivnih veznih fudbalera, od kojih većina liči na one italijanske zadnje vezne, koji su ujedno i plejmejkeri, ili barem sjajni dodavači, sa sjajnim pregledom igre i osećajem za dug pas. O kreativnosti i ofanzivnoj liniji veznog reda Nemaca i ne treba trošiti puno reči. Gece, Ezil i Rojs, uz strašnog Milera, svi su od reda sjajni pojedinci i sjajni asistenti, dok su konkretno Rojs i Miler i odlični strelci i igrači koje je jako teško zatvoriti bilo kada se otvaraju po krilima ili igraju kao pomoćni napadači. Svejedno, vezni red Nemačke reprezentacije je nešto što će njihove protivnike brinuti, a u šta će se uzdati ljubitelji fudbala koji će prvenstvo pratiti u nemačkim pivnicama, uz dobro pivo i koju kobasicu u poluvremenu.
Odbrana je stabilna, kvalitetna, iskusna, mada možda malo spora. Ipak, uz dobru taktičku postavku koja će pokriti i taj jedan nedostatak, zamislivo je da Nemci imaju jedan od najboljih defanzivnih učinaka na prvenstvu. Ne treba zaboraviti i neverovatne nemačke golmane, to je još jedan veliki adut dobre defanzivne statistike.
Napad je verovatno najslabija tačka ove sjajne selekcije. Daleko od toga da su to loši fudbaleri ili da se Levu može zameriti na izboru njih, ali u ovom trenutku deluje da je ostatak tima ispred njih, ako ne kvalitetom onda makar formom. Gomez i Širle su, u sezoni koja je iza nas, promenili sredinu i imali uvek turbulentnu „prvu godinu“ u novim ligama. Gomez se, pride, između ostalog i zbog povreda, i nije naigrao fudbala u Italiji, što dodatno otežava njegov slučaj. A on je uz Klosea jedini pravi, klasični, napadač na ovom širem spisku. Širle je imao prihvatljivu prvu sezonu u Engleskoj, što bi u ovoj konkurenciji moglo da mu da mesto u timu. Podolski je kuburio s povredama, nije bio tako konstantan, i igrao je malo u napadu, a više po desnom krilu u Arsenalu. Klose je imao šarenu sezonu, odigrao puno utakmica ali nije bio onako efikasan kako smo od njega navikli. To je ono što situaciju sa oštricom napada Pancera čini ne baš idealnom.
Ipak, ne treba zbog ovoga zaključiti da će Nemci biti loši ofanzivno. To nikako. Uz malo fudbalske alhemije, koju smo viđali i kod nekih drugih trenera i timova, Lev bi vrlo lako mogao da iskoristi nekog od ovih pomenutih igrača u kombinaciji sa ofanzivnim delom svog neverovatnog veznog reda i napravi napad od kojeg će biti teško odbraniti se. Spaleti je svojevremeno u Romi igrao čitave sezone sa jednim klasičnim napadačem u klubu (koji mu nije uvek bio na raspolaganju), i Roma je tada bila jako ofanzivan i efikasan tim. Da se ne podsećamo slučaja Španije na Euru2012, i famozne „lažne devetke“ koja je bila glavna tema svih naših komentatora prilikom tih prenosa. Dakle, bilo bi očekivano da Lev malo „presipa“ iz ofanzivnog dela veznog reda, koji je ionako prepun, i doda svom napadu. To može biti vrlo zanimljivo, i možemo samo da čekamo početak prvenstva kako bismo videli kakvo je taktičko rešenje za sve ove izazove spremio Lev.
A pokazao je Lev da je dorastao zadatku. Jedan je od retkih kome je uspelo da se Špancima suprotstavi na adekvatan način – a to je, složiće se i oni koji baš i ne vole špansku reprezentaciju, ultimativni test kvaliteta jedne ekipe na poslednjih par velikih fudbalskih smotri. Nemci pod Levom igraju brz fudbal, direktan, ofanzivan, i sigurno da njihov savez zna zbog čega uopšte ne razmatra druga rešenja od kada je on na čelu nacionalnog tima.
Ostaje nam, dakle, samo još ta sitnica – da takvu Nemačku vidimo na delu. Ako se sve kockice sklope, ako Lev uspe da ukomponuje ove sjajne igrače, ako oni uspeju da sprovedu njegove taktičke zamisli u delo, i sve to zajedno sa tradicionalnom nemačkom upornošću, mentalnom snagom i pribranošću, radnom disciplinom i ogromnom verom u sebe koja im nikada nije manjkala – sve to, dakle, može ih vratiti na tron sveta, gde ih dugo nije bilo. Ovo je zaista prava prilika za njih; bili su u završnici na više od par poslednjih velikih turnira, a taj tim je sada makar za toliko evoluirao da je napad na tron moguć.
