Italija

0

 

Postoji nepisano fudbalsko pravilo da ne smete potceniti određene fudbalske reprezentacije čak i kada nemaju onaj kvalitet koji su nekada imale i kada nisu među glavnim favoritima na velikim prvenstvima. Jedna od tih reprezentacija svakako je Italija. Verujem da se svi dobro sećate 2006. godine i one Lipijeve generacije koja je uprkos „Kalčopoli“ aferi koja je uzdrmala italijanski fudbal uspela da se popne na krov sveta. Tada im niko nije davao šanse da postanu prvaci. Čini se da je slična situacija i danas. Italijanska liga već godinama nije na nivou s kraja prošlog i početka ovog veka, sve je manje italijanskih timova u završnici evropskih takmičenja, njihovi klubovi grcaju u dugovima i zbog čitave te klime koja okružuje italijanski fudbal (a za koju bi bilo očekivano da se odrazi i na reprezentaciju) retko ko im daje bilo kakve šanse da na ovom prvenstvu naprave ozbiljan rezultat. Ipak, i pored svega toga, i pored činjenice da je četvorostruki prvak sveta u Brazil doputovao sa znatno izmenjenim sastavom u odnosu na prethodno veliko takmičenje (Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini) gde su bili finalisti, „Azure“ predvode veliki majstori i legende koje su ostavile neizbrisiv trag u novijoj fudbalskoj istoriji, Bufon, Kjelini, Pirlo, De Rosi, Kasano i Baloteli. Svi su oni došli u Brazil sa jednim jedinim ciljem, da preotmu „Boginju“ i sa posebnim motivom da čitavom svetu pokažu da italijanski fudbal nije u krizi.

Italijani u pohodu na "Boginju"

 

„Azure“ će i na ovom prvenstvu sa klupe predvoditi sjajni stručnjak Ćezare Prandeli, kome je ovo drugo veliko takmičenje i u koga italijanski fudbalski savez ima ogromno poverenje. Naime, Prandeliju je neposredno pred početak Mundijala ponuđen novi ugovor tako da će on sedeti na italijanskoj klupi makar još 2 godine, odnosno do okončanja Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016. godine. Prandeli je stekao simpatije italijanske i svetske javnosti na Evropskom prvenstvu 2012. kada je reprezentaciju Italije odveo u finale pri tom izbacivši, ni manje ni više nego Engleze u četvrtfinalu i Nemce u polufinalu. U finalu su „Azuri“ bili poraženi od Španije i to vrlo ubedljivo 4-0, ali su ipak ostavili sjajan utisak i pokazali svima da se s njima uvek mora ozbiljno računati. Italijani su pod Prandelijem demonstrirali čvrst i taktički disciplinovan fudbal, možda ne tako lep za oko i ne tako dopadljiv, ali svakako učinkovit. Prandeli je čitav taj ciklus iskoristio na pravi način, napravio je kostur tima, uveo u tim neke nove igrače, ali ono što je najvažnije napravio je čvrste temelje i ozbiljan sistem čije plodove bismo mogli da vidimo već na ovom svetskom prvenstvu. U periodu između dva velika takmičenja bilo je određenih promena. Najbitnije su one koje se tiču formacije. Dugo je Prandeli tražio dobitnu kombinaciju pa smo na prijateljskim i kvalifikacionim utakmicama mogli da vidimo Italiju i u formaciji 4-3-1-2, 4-1-3-2, 4-3-2-1, 4-1-4-1 i 4-3-3. Ovakve promene formacije u toku jednog ciklusa teško da se mogu naći u istoriji italijanske fudbalske reprezentacije i po tome je Prandeli netipičan trener. Postoji jedna njegova izjava u kojoj on kaže kako mu je san da na svetskom prvenstvu igra 7 različitih formacija na 7 različitih utakmica i kako je svestan da bi ga zbog toga u Italiji „verovatno uhapsili“. Ipak čini se da je Prandeli našao dobitnu formulu. Izvesno je da će na ovom prvenstvu Italija igrati u sistemu  4-1-4-1, odnosno, u njemu sličnoj varijanti 4-1-2-3, u zavisnosti od rivala i u zavisnosti od toga da li je namera da se odbrani sopstveni gol ili napada protivnički. U sastavu Italijana nalaze se vrlo raznovrsni igrači, tako selektirani da mogu odgovoriti na razne zadatke i izazove koje pred njih postavi Prandeli. Čini se da je upravo sposobnost taktičke transformacije nešto što izdvaja ovu Prandelijevu reprezentaciju od ostalih.

Ćezare Prandeli

 

Kapiten reprezentacije je Đanluiđu Điđi Bufon, legendarni golman Juventusa koji je već bio šampion sveta 2006. i koji zna kako se dolazi do završnica velikih takmičenja. Sasvim sigurno je silno motivisan da kao kapiten prigrli „Boginju“ i nemojte sumnjati da će učiniti sve da to i ostvari. Postavlja se pitanje da li je ovo Bufonova labudova pesma, da li je ovo možda poslednja prilika da se još jednom popne na krov sveta. 36 mu je godina i sasvim je realno da na narednom svetskom prvenstvu u Rusiji ne bude u prvom planu kao četrdesetogodišnjak. On je najavio da će braniti i na tom prvenstvu, ali ostaje da se vidi koliko je to realna opcija.

Odbrana je verovatno i najveća glavobolja za trenera Prandelija. Ako pogledamo spisak igrača, osim Kjelinija odbrana italijanske reprezentacije nema nijednu pravu zvezdu. Okosnicu predstavljaju fudbaleri šampionskog tima Juventusa, Barzalji, Bonući i Kijelini pa će se Prandeli pored njihovog iskustva, svakako moći osloniti i na njihovu uigranost, stečenu u timu koji dominira serijom A i koji već par godina u nazad ima najbolje defanzivne učinke u Evropi. Dakle, kada je stoperski tandem u pitanju bilo je očekivano da će prvenstvo početi Barzalji i Bonući a da će im konkurencija biti Paleta, naturalizovani Argentinac i fudbaler Parme koji je dobio prednost u odnosu na stopera Intera Ranokiu, a koji se na kraju ipak našao u startnoj postavi protiv Engleza. Od otakmice do utakmice za poziciju startnog desnog beka boriće se dva potpuno različita igrača, Ignjasio Abate i Mateo Darmian. Abate je znatno ofanzivniji i probojniji bek koji često učestvuje u napadačkim akcijama, pridružuje se krilima i pokušava da sa njima stvori višak po toj desnoj strani. Njegova prednost je veće iskustvo i duži reprezentativni staž kao i bolja uigranost sa ostatkom odbrane. S druge strane Prandeli na raspolaganju ima i Matea Darmiana koji je ove godine eksplodirao u timu Torina i koji je poznat po taktičkoj disciplini i požrtvovanosti kakva odlikuje Italijane. Naredni statistički parametar će vam puno toga reći, Darmian je u prethodnoj sezoni imao 5,3 klizeća starta po meču, što je najviše u svih 5 najjačih liga Evrope. Očekivalo se da Abate dobije prednost, ali i da se Prandeli protiv jačih rivala opredeli za Darmiana, što se i dogodilo u prvom meču protiv Engleske. Startni levi bek na početku prvenstva biće Kjelini. De Šiljo se povredio par dana pred početak Mundijala, a Krišito zbog promenljive forme nije na spisku (što je iznenadilo mnoge), tako da je Kjelini praktično jedina opcija u ovom momentu. Jasno je da je ova odbrana među najsporijim na turniru pa će vezni red imati puno posla kako bi pravovremenim pokrivanjem smanjio opterećenje i pritisak na zadnju liniju. Međutim ovi igrači se jako dobro poznaju, svi igraju za klubove iz serije A i imaju puno reprezentativnog iskustva. Za neke od njih ovo bi mogao da bude i poslednji Mundijal i poslednja šansa da sa reprezentacijom urade nešto više tako da motiva sigurno neće nedostajati. Da li ova odbrana može da nosi Italiju do završnice prvenstva? Po individualnom kvalitetu igrača odgovor je ne, ali po iskustvu, znanju, uigranosti i timskom duhu sasvim sigurno je odgovor – da!

Ono oko čega gotovo da nema dileme je da će ispred odbrane ordinirati Pirlo! Majstor fudbala, čovek koji iz godine u godinu igra sve bolje i koji je već nekoliko godina glavni šraf svog Juventusa ali i reprezentacije. Bez obzira da li se Prandeli opredeli za 4-1-4-1 ili 4-1-2-3 Pirlo će biti pokretač svih akcija i neko na kome će se zasnivati čitava igra Italije. Njegov zadatak biće isti kao u Juventusu, da primi pas iz zadnje linije, da kao pravi plejmejker organizuje akcije svoje ekipe i distribuira hirurški precizna dodavanja. Ne treba posebno napominjati da će biti zadužen za apsolutno sve prekide svoje ekipe. Ove godine je iz slobodnih udaraca postigao nekoliko vrlo lepih i važnih golova za šampiona Italije. Ipak i Pirlo ima svojih mana. Igra u defanzivi mu nije jača strana. I pored dobre anticipacije i čitanja igre on fizički ne može da odgovori zahtevima pozicije koju igra pa mu je neophodna podrška. Na ovom turniru podršku će mu pružati Danijele De Rosi, destruktivac iz Rome, čiji će zadatak biti da „čuva leđa“ Pirlu i da prekida protivničke napade. Svojom fizičkom spremom i iskustvom De Rosi garantuje pregršt presečenih i oduzetih lopti. De Rosi je sazreo, u najboljim je godinama i na vrhuncu fudbalske karijere pa sam spreman da tipujem na njega kao na jednog od potencijalno najkorisnijih igrača na predstojećem prvenstvu. Treći igrač u tom trouglu u veznom redu tokom čitavih kvalifikacija i priprema bio je Rikardo Montolivo. On je, na žalost, doživeo prelom noge u pretposlednjoj pripremnoj utakmici što je ogroman hendikep za Italiju. Njegovo mesto popuniće Marko Verati, mladi veznjak PSŽ-a. Njegova uloga će biti da poveže vezni red i napad tako što će ulaziti u prazan prostor iza napadača i između protivničkih linija i pokušavati da doda završni pas do krila ili napadača. Od učinka ovog trougla na sredini terena u mnogome će zavisiti rezultati Italije i od njih se zapravo i najviše očekuje na ovom turniru. Treba imati na umu da će svoje šansu na ovim pozicijama sa klupe čekati Tiago Mota, Alberto Akvilani, Marko Parolo pa i Klaudio Markizio, pa jasno da je ovo najjači deo tima.

Na krilnim pozicijama Prandeli ima vrlo raznovrsne profile igrača koji mogu da se ukope u različite taktičke varijacije. Protiv jačih rivala Prandeli vrlo često koristi defanzivniju varijantu 4-1-4-1 u kojoj na krilnim pozicijama igraju Kandreva i Markizio. Kandreva je jedan od onih tipičnih italijanskih krila koji su sposobni da se podjednako dobro brane i napadaju i koje vrlo često ne vidite puno na terenu, ali su njihovi učinci neverovatni. Setite se samo Kamoranezija ili Pepea. Kandreva ima sjajnu tehniku, dribling i podjednako dobro se služi i levom i desnom nogom. Može da igra i kao tipično krilo, ali mu nije strano ni da uđe u sredinu terena i uputi šut ili opasan završni pas. Slično je i sa Markiziom koji se dobro snalazi na krilnim pozicijama. Sa ovom postavkom Italijani vrlo lako uspevaju da zatvore sve prilaze svom golu, a da u isto vreme budu i vrlo opasni iz kontranapada.

S druge strane igrači poput Insinjea, Ćerćija i Kasana daju Prandeliju mogućnost da izvede vrlo ofanzivnu, napadačku varijantu 4-1-2-3 (4-3-3). Insinje i Ćerći su igrač koji igraju „suprotnim gardom“, što bi rekao Aca komentator. Odlikuje ih brzina, tehnika, sjajan dribling i šut. Obojica su imali odlične sezone u svojim klubovima i apsolutno zasluženo su se našli na Mundijalu. Sa njima u postavi Italija dobija jednu potpuno drugačiju dimenziju i dinamiku u igri. Stalnim ulascima u sredinu i utrčavanjima iza leđa protivničkih odbrana Insinje i Ćerći vrlo često znaju da zbune protivnike, odvuku igrača sa sobom i naprave prostor za ubacivanje iz drugog plana igračima sredine terena. Ne treba zaboraviti ni Kasana. Verovatno neće biti među startnih 11, ali ukoliko dobije šansu sigurno će znati da je iskoristi. To je čovek koji jednim potezom može da reši meč. Ove godine su ga povrede konačno zaobišle, odigrao je čitavu sezonu, postigao 12 golova u seriji A i imao 8 asistencija pa je zasluženo izborio mesto u reprezentaciji. Sasvim sigurno je gladan uspeha, a vrlo je verovatno da je ovo njegov poslednji Mundijal pa treba očekivati da na pravi način iskoristi svaki minut koji dobije.

Napad Italije na ovom prvenstvu predvodiće Baloteli. Čovek čiji su fudbalski kvaliteti neosporni ali koji nikako ne uspeva da primiri svoj karakter. Čini se da je jedini čovek koji je donekle uspeo da se izbori sa njegovim karakterom upravo Prandeli. Baloteli je u dresu reprezentacije do sada uvek bio onaj pravi. Bio je na visini zadatka kad god se to od njega očekivalo, davao je golove, igrao je za tim. Na prethodnom prvenstvu vodio je reprezentaciju do finala. Praktično je sam pobedio Nemce onim neverovatnim golovima u polufinalu. Nije čudo da se Prandeli baš za njega opredelio od momenta kada je došao na čelo reprezentacije. Baloteli je kompletan napadač koji je idealan za Prandelijev sistem igre. Izuzetno brz, prodoran, uz to ume s loptom. Nije mu strana ni skok igra i kada je na svom nivou ne postoji odbrana na svetu koja ga može zaustaviti. Ono što može da zabrine navijače italijanske reprezentacije je Balotelijeva forma. Ove godine nije briljirao. Postigao je svega 18 golova na 40 utakmica u dresu Milana u svim takmičenjima i mučio se s povredama. Ipak izgleda da je potpuno spreman za start Mundijala i da su sve teškoće iza njega pa treba očekivati pravog Balotelija već od starta prvenstva. Baloteli će, možda po prvi put, imati žestoku konkurenciju u špicu napada i to u Ćiru Imobileu. Ćiro Imobile ove godine je bio najbolji strelac serije A sa 22 postignuta gola u dresu Torina. To ga je preporučilo Jirgenu Klopu koji je još od januara na sve načine pokušavao da ga dovede u Dortmund. To mu je konačno pošlo za rukom neposredno pre Mundijala tako da će Ćiro od naredne sezone igrati za Borusiju. Imobile ima sjajan osećaj za gol. Ove sezone je postizao golove iz svih mogućih pozicija, iz i van šesnaesterca, i nogom i glavom. Neki od njih su zaista bili impresivni. Fizička snaga, odlično postavljanje, kao i sjajno čitanje igre samo su neke od karakteristika koje poseduje ovaj napadač. Ono što mu nedostaje je iskustvo na reprezentativnom nivou i zbog toga je Baloteli u prednosti.

Mario Baloteli

 

Biće svakako zanimljivo videti šta može ova reprezentacija Italije u Brazilu. U veoma teškoj grupi u kojoj su još Engleska, Urugvaj i Kostarika, „Azuri“ su već na otvaranju protiv Engleske pokazali da na njih moramo računati i da, ukoliko nastave u istom stilu, veoma lako mogu i do same završnice. Urugvaj je na prvenstvo došao predvođen Kavanijem, Forlanom i Suarezom pa je jasno da favoritima protiv njih neće biti nimalo lako. Međutim, već u prvom meču, Urugvajci su pokazali mnoge svoje slabosti te ih je totalni autsajder Kostarika relativno lako pobedila i pokazala da ni na njih ne treba zaboraviti.

Bilo kako bilo, Italija zna da igra na rezultat i zna kako se prolazi iz ovakvih grupa. Biće potrebno i malo sportske sreće, što doduše Italijanima nikada u istoriji nije nedostajalo, i ako se poklope kockice eto njih u drugoj fazi. Da li će uspeti da dođu do same završnice, teško je prognozirati, ali ukoliko se domognu eliminacione faze, a sada je sva prilika da hoće, biće tvrd orah za sve rivale.

Share.

Postavite komentar