Jubilarno 20. Svetsko prvenstvo u fudbalu samo što nije počelo. Iako su kladionice već uveliko objavile kvote za njegovo osvajanje i značajnu prednost dale domaćinu i gotovo uvek prvom favoritu prvenstva – Brazilu, stiče se utisak da situacija nije nimalo jednostavna i da će prvenstvo biti veoma neizvesno. Pored Brazila, i ove kao i ranijih godina, pažnju privlače dobro poznate fudbalske sile, međutim činjenica je da se razlike u kvalitetu među njima teško mogu uočiti. Čini se da izrazitog favorita nema. Da se ne bismo pozvali na dobru staru frazu domaćih fudbalskih stručnjaka da danas svi igraju fudbal, ipak ćemo izdvojiti par reprezentacija i podeliti ih u tri kruga favorita za osvajanje prvenstva.
Krug 1. – Brazil, Španija, Nemačka + Belgija
Individualni kvalitet, pokrivenost svih linija u timu, način igre u prethodnom periodu, taktička postavka i pobednički mentalitet su neki od najbitnijih parametara koje smo uzeli u obzir prilikom ove analize. O svemu ovome će detaljnije biti pisano u pojedinačnom predstavljanju svake od pomenutih reprezentacija dok ćemo se ovde više posvetiti sveobuhvatnom viđenju snage pomenutih timova.
Čini se da je suvišno govoriti o individualnom kvalitetu bilo koje od prve tri reprezentacije, međutim za razliku od njih definitivno treba reći da je upravo faktor individualnog kvaliteta odlučio o tome da u ovu grupu svrstamo i Belgiju. Iako definitivno slabija u svim ostalim parametrima, Belgija se po igračkom kadru svrstava u najjače reprezentacije na planeti. Sve linije u timu su jako dobro pokrivene, sa izuzetkom samo jednog vrsnog napadača (drugi je povređen) i čine ih igrači koji su oslonci i nosioci igre u najvećim evropskim klubovima. Vezni red je posebno jak i sa igračima kakvi su Felaini, Azar, De Brujne, Vicel, Janužaj može izaći na crtu bilo kojoj svetskoj selekciji. Odbrana je takođe veoma dobra i predvođena Kurtoom, po mnogima i najboljim golmanom na prvenstvu.
Nemci su kao i uvek fantastični i uz to jako mladi i željni dokazivanja. Vezni red koji je sačinjen od najvećih talenata svetskog fudbala je definitivno najjači deo tima dok se kao jedina mana može istaći nedostatak vrhunskog napadača (ako prihvatimo činjenicu da je Klose već u odmaklim godinama). Odbrana je poprilično dobra međutim malo spora, dok je golman, opet će neki reći, možda i najbolji na prvenstvu.
Prva stvar koja kod Brazilaca zapada za oko je nedostatak zvezde, možda i po prvi put u istoriji. Jedini koji je bar blizu ove titule je napadač Barcelona-e Neimar, koji tek treba da dokaže vrhunsku klasu. Neobično i opet veoma različito od ranijih prvenstava, najjača linija u timu Brazila je odbrana. Svi do jednog – Dante, Tiago Silva, David Luiz, Dani Alveš, su među najboljim fudbalerima na svetu na svojim pozicijama. Takođe pored sjajnih defanzivnih sposobnosti ovi momci i jako puno znaju fudbal i sjajni su u pokretanju napada svog tima. Kada se svemu ovome dodaju i veoma kvalitetni vezni red i napad, kao i domaći teren gde Brazil jako retko gubi, dolazi se do jednog od razloga zašto ih kladionice smatraju najvećim favoritom.
Za Špance mnogi kažu da njihovo vreme prolazi. S druge strane mnogi smatraju da su jači nego ikad. U oba slučaja, bili u opadanju ili na vrhuncu oni su verovatno i najjača reprezentacija na prvenstvu. Usudićemo se da kažemo da im je najslabija tačka selektor, i to ne zato što Del Boske smatramo lošim stručnjakom, već zato što je sve ostalo na najvišem mogućem nivou. Ista ekipa koja je bila i evropski i svetski prvak, sada čak pojačana sjajnim Diego Kostom, koja je uz to dobila 90% mečeva u poslednjih par godina i kojoj jako malo ekipa može preuzeti inicijativu mora se smatrati veoma ozbiljnim, ako ne i najozbiljnijim kandidatom za osvajanje šampionata.
Krug 2. – Francuska, Argentina, Engleska, Portugal
Osvrnućemo se pre svega na to zbog čega smo ove reprezentacije, inače večite favorite, svrstali iza gore pomenute četvorke.
Francuzi su sjajni, dobro pokriveni na svim pozicijama, sa dobrim selektorom i, za njih neobično, dobrom atmosferom u timu. Pored toga, dosta mladi, željni slave i dokazivanja. Međutim, pobednički mentalitet je definitivno ono što nedostaje. Često teško pobeđuju, lako padaju mentalno kada su u zaostatku i gotovo nikada ne preokreću rezultat. Odbrana je među najboljima na prvenstvu ali sklona kiksevima dok su mnogi igrači skloni isključenjima, zbog čega Francuzi mogu osvojiti prvenstvo ali i ispasti bez postignutog gola, što čak ne bi bilo nešto što prvi put vidimo.
Argentina na prvenstvo ide sa dobrim timom. Toliko. Ako izostavimo Mesija, Aguera i Di Mariu, za ostatak tima bi se, bez potcenjivanja, moglo reći da je dosta dobar ali ne mnogo više od toga. Centralni vezni igrači, kao i odbrana sa izuzetkom Zabalete, su dosta slabiji od ostalih reprezentacija koje ulaze u krug favorita i lako se može dogoditi da par puta na prvenstvu jednostavno budu nadigrani. S druge strane, pomenuta trojka ofanzivaca je apsolutno fantastična i uz urugvajski predstavlja najbolji napad na prvenstvu.
Biće fraza ako kažemo Englezi su Englezi. Biće fraza i ako kažemo da nisu navikli da pobeđuju. I ako kažemo da nemaju samopouzdanja. I da imaju kompleks od nekih reprezentacija. Sve ovo bi bile izlizane fraze ali sve do jedne su apsolutno na mestu. Svakako jak tim koji se uvek mora makar iz poštovanja pomenuti, ovoga puta sa prosečnim selektorom i majstorom Runijem, međutim, i tim čije bi se osvajanje prvenstva svakako smatralo iznenađenjem.
Kristiano Ronaldo i drugari su svakako opasna reprezentacija. Štaviše, kada se uzme u obzir da “drugare” između ostalih čine Pepe, Bruno Alveš, Koentrao, Veloso, Mutinjo, Varela, Nani, dolazi se do zaključka o koliko ozbiljnoj ekipi je reč. Veoma dobra i ujednačena reprezentacija na čelu sa najvećom svetskom fudbalskom zvezdom, koja će se u Brazilu osećati kao kod kuće definitivno može puno toga uraditi. Čini se ipak da je Portugal za nijansu slabiji od reprezentacija navedenih u krugu 1.
Krug 3. – Holandija, Urugvaj, Italija
Suarez – Kavani – Forlan. Jedan od najboljih napada ikada (uzmite u obzir da branimo stanovište da ne bi bilo fer prema Peleu i sličnima iz davnih fudbalskih vremena porediti ih sa iole dobrim fudbalerima današnjice). I da, igraće sva trojica! Urugvaj tako izgleda već godinama – jaka četvorka u odbrani, tri zadnja vezna i tri fantastična napadača. Forlan će inače biti malo povučeniji jer je čovek, u stilu Italijana, sa godinama postajao sve veći majstor, tako da će njegova uloga biti i asistiranje i vođenje napada Urugvajaca. O Suarezu i Kavaniju nema smisla trošiti reči a da to ne bude u odvojenom tekstu.
Preostale dve ekipe, reklo bi se iznad proseka ali teško i dovoljno jake da osvoje prvenstvo. Holanđani znatno podmlađeni, sa gomilom igrača u usponu među kojima se ističu poslednjih godina sjajne generacije Fejnorda i Ajaksa. Strašni Van Persi će predvoditi napad i nadati se da podjednako strašni Roben neće baš svaki napad šutnuti na gol i time onemogućiti neujednačen ali svejedno kvalitetan tim da dođe do dobrog rezultata.
Često kažu da jake reprezentacije na koje se zaboravi mogu biti dosta opasne. I sve češće se tu misli na Italijane. Ali sve češće su oni opravdano u kategoriji onih o kojima se malo priča. Utisak je da, kao i uvek, Italijani imaju jako dobrog selektora i odbranu, ovoga puta sačinjenu od igrača Juventus-a, univerzalan box-to-box vezni red i talentovani napad predvođen nepredvidivim ali neosporno dobrim Balotelijem. Tradicionalno su čvrsti i ostavljaju utisak reprezentacije koja bi iz drugog plana možda mogla i do trofeja. Međutim postoje valjani razlozi zašto se oni poslednjih godina ne shvataju ozbiljno. Slično Argentincima puno je kvalitetnih ali malo vrhunskih fudbalera koji bi mogli parirati na primer Španiji ili Brazilu. Za razliku od odbrane napad često biva odsečen te rano primljen gol može značiti i ranu eliminaciju.
