Fudbal na Apeninskom poluostrvu već nekoliko godina kaska za igrom koja se prikazuje u Engleskoj, Španiji pa i Nemačkoj. Serija A, koja je u poslednjoj deceniji prošloga veka bila na prvom mestu po kvalitetu, broju zvezda i evropskim trofejima, više nije magnet za top igrače sveta. Afere oko nameštanja utakmica, nedostatak neizvesnosti, odlazak ili penzionisanje velikog broja asova (Barezi, Van Basten, Gulit, Bađo, Del Pjero, Sinjori i mnogi drugi) ostavile su traga na najvažniju sporednu stvar na ‘Čizmi’. Kada se tome doda da su vlasnici klubova poslednjih sezona ‘stegli kaiš’ dolazimo i do odgovora zašto je to tako. Istorija se ipak ne može obrisati jednim potezom gumice. Svi se sećamo kultnih emisija na Rai Uno, voditeljke Simone Venture, spektakularnih gostiju, pregleda golova, uključivanja uživo na stadione. Sigurni smo da i danas postoji ne mali broj pasioniranih ljubitelja Kalča, koji svoju nedelju popodne ne mogu da zamisle bez Pirla, Totija, Kasana ili nekog drugog ljubimca. Za sladokusce i ljubitelje taktičkih zamisli italijanski fudbal je još uvek vredan divljenja.
Prethodnog vikenda šampionat u Italiji zagazio je u svoju drugu polovinu. Nakon 20. kola na tabeli vodi branilac titule torinski Juventus. Stara Dama svakako ima najbolji tim, igra najkonkretnije i vrlo efikasno, i nekako na ovaj ili onaj način uspeva da reši neizvesne utakmice u svoju korist. Odlikuje ih kompaktnost u svakoj liniji tima. Na golu je suvereni Bufon, odbranom komanduje Kjelini, Vidal je često u ulozi strelca i asistenta. Napadači, prvenstveno Tevez, a potom Ljorente i Morata dovoljno su efikasni. Savršenu sponu između odbrane i ofanzivnog dela tima čini Pol Pogba, verovatno najveća zvezda ekipe. Mladi Francuz, sigurno već sada spada u onaj top kvalitet igrača koji smo napomenuli, neophodan za vrhunske klubove. Pitanje je koliko će se zadržati u Italiji, jer Čelzi i Real Madrid neće žaliti novac da ga dovedu u svoje redove. Torinski crno-beli su jedini tim sa Apenina koji je ostao u Ligi Šampiona, gde ih očekuje duel sa Borusijom iz Dortmunda.
Juventusov prvi pratilac, i jedini ozbiljan kandidat da im eventualno pomrsi račune je Roma. Na čelu sa kapitenom Totijem, drugu godinu za redom igra najatraktivnijie. Veteran još uvek uspeva da pronađe magiju i iznova dokazuje zašto je ikona kluba. Forma mlađih igrača Ljajića, Destra, Pjanića, povratnika Strotmana i Florencija varira i možda tu treba pronaći razlog neuspeha u Evropi. Iskustvo Keite i De Rosija velika je prednost na sredini terena i pitanje je vremena kada će Roma svojoj kvalitet pretočiti u trofeje. Vučica trenutni zaostatak od sedam bodova duguje i skorašnjim remijima sa Laciom i Fiorentinom.
Situacija na vrhu bi verovatno bila komplikovanija da je susret vodećih timova završen drugačije. Juventus je ruku na srce imao obilatu pomoć sudija u direktnom okršaju takmaca za trofej. Veliku buru izazvala su dva dosuđena (i realizovana jedanaesterca) za šampiona Italije. Čak je i ‘Princ Rima’ podigao glas i ironično komentarisao nepobedivost crno-belih. Utakmica u Torinu, koja je završena rezultatom 3-2 u korist domaćina, nedeljama je bila predmet raznih polemika, diskusija i kontroverznih izjava. Na deljenje pravde u meču sa Juventusom zamerke su imali i predstavnici Napolija, ali to je sve deo neizostavnog kolorita po kojem je Serija A nadaleko poznata.
Prvenstvo Italije već nekoliko godina unazad daje samo tri predstavnika za Ligu Šampiona, jedan manje od najjačih liga u Evropi. Najneizvesnija borba u narednih 18. kola očekuje se upravo za poslednje upražnjeno mesto koje vodi u elitu. Napolitanci su trenutno treći, i pokušaće da se ponovo plasiraju medju evropski krem. Grad ispod Vezuva živi za fudbal i dan kada će se ponoviti generacija Maradone, Kareke, Ferare i Alemaa. Prošlogodišnji trofej u Kupu i pobeda nad Juventusom u Super Kupu samo donekle pokrivaju sredstva i ambicije Napolija, jer čini se da na osnovu njihovog igračkog kadra titula ne sme biti san na polovini sezone. Fiorentina standardno konkuriše za mesto u Evropi. Montelini izabranici su posle bojažljivog starta pronašli pravi ritam i prišunjali se gornjem delu lestvice. Svežu krv u Kalčo doneli su Lacio i Sampdorija, koji su se nakon nekoliko sezona tavorenja u donjem domu vratili na staze uspeha. Trener Lacija Stefano Pioli sjajno je uklopio pridošlice i mlađe igrače sa proverenim i iskusnim, i nebesko-plavi su ozbiljni konkurenti za plasman u Ligu Šampiona. Klub iz Đenove, predvođen našim bivšim selektorom Mihajlovićem, odlikuje se agresivnim pristupom igri i velikom borbenošću na svakom delu terena.
U Italiji kao po pravilu treba biti spreman na veliku borbu za opstanak i iznenađujuće rezultate u drugom delu. Sve to garantuje uzbudljivo proleće u Seriji A.
Posebno poglavlje naše priče zauzimaju učesnici gradskog derbija ‘Della Madonnina’, Inter i Milan. Bivši višestruki prvaci Evrope spali su na puku prosečnost i sredina tabele je njihova prava mera u ovom trenutku. Crveno-crni igraju promeljivo, od sjaja do očaja sa češćim drugim scenariom. Nekoliko fantastičnih igrača napustilo je San Siro i klub više nema šampionsku filozofiju. Videćemo kako će to izgledati u sezonama pred nama, jer ova deluje izgubljeno. Trener Inzagi, legenda kluba, pred otkazom je. Takođe, pitanje je koliko je čuveni Silvio Berluskoni, ‘alfa i omega’ kluba, zainteresovan za fudbal, a svi znamo kako je Milan igrao kada je bio u centru njegove pažnje.
Plavo-crni su napravili dosta promena a rukovoenju kluba i samom igračkom kadru. Potom su nakon lošijih rezultata smenili Macarija i na njegovo mesto postavili Manćinija. Posle solidnog starta pod vođstvom novog trenera i dolaskom Podolskog i Šaćirija izgledalo je da počinju da duvaju neki novi vetrovi na Meaci, ali vrlo brzo su se rezultati vratili na sistem toplo-hladno i klub je daleko ispod svakog renomea.
Možda upravo povratak dva milanska giganta na puteve stare slave bude značio i veliki ‘kambek’ nekada najbolje lige u Evropi i šire. Treba verovati u takav scenario u budućnosti.
