Gotovo sve evropske reprezentacije bivaju shvaćene veoma ozbiljno kada im naiđe najbolja generacija svih vremena. Na ovom, a i najmanje još jednom svetskom prvenstvu, to će biti slučaj sa Belgijom. Još pre par godina se počelo naslućivati šta će se desiti u Brazilu kad su u pitanju Belgijanci, videlo se da će se kockice poklopiti i da će jedna neverovatna generacija iz senke pokušati čak i da osvoji titulu svetskog prvenstva. Da, Belgijanci su definitivno slabiji od nekoliko reprezentacija na turniru, neiskusniji od većine, sa selektorom koji još uvek važi za prosečnog i u promenljivoj formi (više po pitanju igre nego rezultata), međutim upravo takvi kakvi jesu ukoliko se razigraju i “shvate” da mogu daleko može se lako desiti da za malo prebace svoje mogućnosti, što bi rezultiralo osvajanjem prvenstva. ¼ ili i ½ finala bi svakako bili dobri rezultati ali i nešto što se od ove generacije očekuje.
Belgija je u impresivnom stilu prošla kroz kvalifikacije, oborivši mnoge nacionalne rekorde. Jedina prava prepreka i dueli na koje su mnogi gledali kao na jedini pravi test za ovaj tim, bile su utakmice sa Hrvatskom. Uz ne tako impresivnu igru izašla je Belgija kao pobednik iz ukupnog duela – bilo je 2-1 u Hrvatskoj i 1-1 u Briselu. Srbija kao sledeća najbolja reprezentacija u grupi, a ni sve ostale nisu predstavljalje nikakav problem.
Još jedan zanimljiv podatak uliva strahopoštovanje kada je Belgija u pitanju – osim Engleske, nijedna reprezentacija na prvenstvu nema više premijerligaških igrača u svojoj prvoj postavi! Belgijski sastav najčešće ima bar 7-8 igrača koji nastupaju u najjačoj ligi na svetu. Praktično jedini standardni reprezentativci koji igraju van ostrva su Vicel, Mertens, Aldervild , Van Bujten i od skora De Brujne.
Nadovezujući se na ovo, automatski se može zaključiti kakav je stil igre Belgijanaca. Pravi premijerligaški! Brzina, snaga, skok igra, visoka linija odbrane i direktna igra su ono što krasi Belgiju. Dakle upravo ono što krasi i ekipe za koje igraju njihovi najbolji fudbaleri – Čelzi, Man Siti i Everton. Dakle u Belgiji imamo jedan, možda ne najjači, dream team Premier lige.
Ko god bude igrao u odbrani između Kompanija, Vermelena, Vertogena, Van Bujtena, Aldervilda, Van Dama nametnuće neverovatno fizičko prisustvo. Sa poslednjom linijom koja u proseku ima oko 190cm visine i 85kg mišićne mase, blago rečeno, nema zezanja. Pored toga ovi momci su sjajni i veoma kompletni fudbaleri. Svi do jednog. Njihove mane ogledaju se pre svega u tome što kapiten i jedan od najboljih štopera današnjice, Kompani, ume s vremena na vreme da napravi kardinalne greške, pogrešnim dodavanjem ili presmelim klizećim startom. Pored toga, Belgija neće igrati sa klasičnim bekovima, ukoliko povredama ne bude primorana na to. 5 od 6 najboljih defanzivaca su štoperi! Iz tog razloga Belgijanci će igrati sa Aldervildom na poziciji desnog i Vermelenom ili Vertogenom na poziciji levog beka. Jasno je, to su igrači koji ostaju malo povučenije kada se napada, čime ostavljaju dosta prostora između linija, otvarajući priliku za kontra napade protivnika. Takođe i kada kreću napred, imaju tendenciju da uđu u sredinu, što zbog lopti u prazno, što zbog udaraca na gol (Vermelen i Verogen) te ponovo u slučaju kontri ostavljaju dosta prostora protivničkim krilima.
Vezni red je podjednako impresivan. Dva od četiri fantastična univerzalca činiće dvojku u 4-2-3-1. To su Felaini, Vicel, Dembele i Defur. Kako god da iskombinujemo, jedina mana koju možemo pronaći je, kako bi naš narod rekao „previše podignut nos“. Ovo posebno važi za prvu dvojicu koji su „preko noći“ mada potpuno zasluženo postali zvezde. Ali to nikako ne znači manjak zalaganja ili timske igre. Naprotiv! Od ove dvojice će teći kompletna igra Belgije, oni će oduzeti brdo lopti i započeti većinu akcija svog tima. A ispred njih još jedna sjajna linija tima. Dva izuzetna kreativca i asistenta – Azar i De Brujne i četiri veoma prodorna, napadački orijentisana fudbalera – Čadli, Mertens, Miralas i Janužaj. U pravoj kombinaciji, uz dobre taktičke zamisli Vilmotsa, postavka Belgije će se lako transformisati 4-3-3 ili čak 4-2-4. Što se napadačkih afiniteta tiče sjajno. S druge strane poslednje pomenuti nisu velika pomoć u odbrani i često ih defanzivniji deo tima mora „izneti na leđima“ kada se ekipa brani. Opet jako opasna situacija, posebno kod kontra napada. Možda i najveća „rupa“ u igri Belgije nastaje zbog tendencije jednog od najboljih evropskih veznjaka, Azara, da ulazi u sredinu i nakon promene poseda lopte ostaje tamo, ostavljajući celu levu stranu belgijskog tima potpuno nebranjenom ili na branjenje Vermelenu/Vertogenu, koji i sami jako često odlutaju sa boka.
Napad je već druga priča. Dvojac Benteke – Lukaku, koji je u velikom usponu poslednjih godina, biće prepolovljen. Nakon saznanja da će Benteke propustiti turnir, optimizam belgijske fudbalske javnosti značajno je poljuljan. Ne zbog toga što je Lukaku lošiji, već pre svega zbog toga šta ako se i on povredi ili mu bude potreban odmor. Čak i zdrav, Lukaku je diskutabilna opcija u napadu. Ne mnogo pokretljiv i bez čestih izvlačenja na bok i rotiranja sa trojkom iza sebe, on verovatno nije najbolji tip igrača za ovu formaciju. Uprkos tome, Lukaku je često demantovao one koji tako misle, čak i najboljeg medju njima – Žoze Murinja od koga mu u mnogome zavisi tok karijere. Do početka prvenstva ga nije ubedio, tako da je i dalje u planovima, pre svega za trampu. Alternativa Lukakuu će najverovatnije biti saigrači iz veznog reda, krilni napadači Mertens i Miralas. Kako god, ovo je iako veoma jak, definitivno najslabiji deo reprezentacije Belgije.
Poslednji ali ne i najmanje važan, što je ove godine mnogo puta pokazao, je neverovatni golman Tibo Kurtoa. Ovaj golman je u poslednje dve godine potpuno eksplodirao a ove godine Atletiku pomogao u osvajanju dugo čekane titule i učešću u finalu Lige Šampiona. I to kao pozajmljen igrač! O čoveku zbog koga se razmišlja o prodaji Petera Čeha i kome je zamena jedan Simon Minjole ne treba mnogo trošiti reči. Uz Manoela Noera prvi favorit za osvajanje zlatne rukavice.
Biće veoma zanimljivo videti ovu reprezentaciju na delu. Grupna faza ne bi trebala predstavljati nikakav problem jer su Belgijanci pored Rusije, Koreje i Alžira definitivno izraziti favoriti. Međutim, upravo dve od ove tri reprezentacije karakteriše igra koja Belgijancima nimalo ne odgovara – kontra napadi. Tako da se lako može desiti da Belgija, ako ne postigne golove na vreme, upadne u problem i preteranim srljanjem napred možda i izgubi koji meč. Nakon uslovno lake grupe ubrzo može doći do pravih poslastica u narednim mečevima, a to su utakmice sa Portugalom i Argentinom, raspored zbog kog kladionice Belgiju ne stavljaju na još višu poziciju na listi favorita.
Reklo bi se prva u nizu prilika da ova sjajna generacija dokaže klasu. Godine i mnoga prvenstva su pred njima ali kakav bi to početak bio ukoliko već sad zablistaju i iz Brazila se vrate sa medaljom!
