Lepo nas je upozorio Pele, nismo slušali. Čile je selekcija za velike domete, reče Pele tada i zbuni sve prognozere, kojima su, između ostalih, Španci bili među glavnim favoritima. Kako je samo odigrao Čile večeras. Pre svega srcem i mišićima, da se razumemo, ali bez obzira…
Španija je izašla u uobičajenoj 4-2-3-1 formaciji, sa Albom i Azpilikvetom na bekovskim pozicijama, Ramosom i Havi Martinezom kao štoperima, Buskecom i Ćabi Alonsom kao dvojicom zadnjih veznih. Ispred njih su, kako god to stajalo na drugim portalima pa i u oficijelnoj najavi meča, bili: Inijesta levo, Silva u sredini i Pedro desno. U napadu opet Diego Kosta. Dakle, samo dve promene u odnosu na sastav koji su Holanđani nadigrali.
S druge strane Čile, u neverovatno agilnoj, kompaktnoj i pokretljivoj 5-3-2, odnosno 3-5-2 postavi. Pored trojice štopera, dvojice spoljnih igrača (ne bi bilo fer nazvati ih bekovi s obzirom na njihov ofanzivni mentalitet) u belim dresovima gledali smo i dvojicu zadnjih veznih (koji su pretrčali kilometara za dve utakmice), jednog jako ofanzivnog veznog igrača, Vidala, dvojicu napadača: Sančeza i Vargasa. Dakle, formacija koja je bila prilagođena jako brzoj ekipi Čilea, i s kojom je bila jasna namera da se na ovoj utakmici ipak kvalitetno organizuju u odbrani, sa najčešće svom desetoricom igrača iza lopte, ali da nakon uzimanja lopte kao osice svi ti igrači polete ka napred.
Evropske ekipe koje krasi „dobra kontra“, pre svega se odlikuju dobrim otvaranjem u tim kontrama i dobrom „selekcijom pasa“ koja će iskoristiti to dobro isplanirano kretanje nakon oduzimanja lopte protivniku. Nasuprot tome, ovde je trčanje često bilo i sa loptom, pa smo često gledali glavnog igrača u kontri kako sa sve loptom šprinta po sred terena dok mu se drugari otvaraju po bokovima ili ispred njega. Ali Čileu je, sa ovakvim atletama, koji pride poseduju odličnu tehniku, čak i to polazilo za nogom, pa su i te kontre bile više nego ubitačne.
Utakmica je, dakle, imala sjajan tempo. Trčalo se „muški“, a momci u belom se nisu štedeli. Španci su, opet, bili ispod svog nivoa, igrali su ofanzivno i sve to… ali nije bilo tu pravih šansi, blok Čileanaca se jako teško probijao. Imali su Španci opet ogroman posed lopte, dominirali po broju dodavanja i sve ono što smo navikli od njih…. Zapanjujuće izgleda statistika o broju razmenjenih dodavanja između fudbalera. U prvih osamnaest parova igrača koju su razmenili najveći broj pasova među sobom samo je jedan par koji čine čileanski fudbaleri.
Izvor: FourFourTwo.com
Da stvar bude gora po Špance, Čileanci se nisu branili naivno. Naprotiv, odlično su isplanirali neku izuzetno agresivnu vrstu presinga. Prvih 20-ak minuta je zato ličilo na pravu jurnjavu po terenu, a Čileanci su se u njoj daleko bolje snalazili; teško da bi ih iko na ovom prvenstvu pobedio u tom segmentu „fudbalske igre“.
Iz jednog izuzetnog kontranapada pao je i prvi gol. Španci su izgubili loptu negde nadomak poslednje trećine terena, po svojoj levoj strani, i razvila se munjevita kontra. Četiri Čileanca protiv petorice Španaca po toj istoj strani, sa sjajnim trčanjem, i par brzih pasova. Veliki posao odradio je Isla, oduzeo loptu, poneo je ka napred u punom sprintu, razmenio dva dupla pasa, dodao loptu Vidalu koji se otvorio po krilu, ovaj gurnuo ka ćošku šesnaesterca, odande Aranguiz poneo par koraka i uposlio Vargasa. Delovalo je to na momente traljavo, delovalo je da je svaki naredni pas korak bliže propasti te kontre, a pogotovo je prijem Vargasa na trenutak učinio da svi pomislimo da će Ramos to ipak rešiti klizećim startom. Ipak, Vargas se odlično snašao i u neverovatno kratkom intervalu odradio obe stvari: primio loptu od Aranguiza istovremeno praveći „fintu“ koja je izbacila Kasiljasa iz igre, i u padu je odmah potom šutnuo ka praznom golu. Pogledajte gol i klasičan primer „čileanske kontre“, gde se teren ne prelazi pasovima nego trčanjem sa loptom.
Zaista je Čile delovao sjajno u ovoj utakmici. Iako im taktika možda nije najveća vrlina, to je uvek delovalo organizovano i dobro uklopljeno. Ta taktička osnova, koja je dopuštala njihovim fizičkim i tehničkim kvalitetima da dođu do izražaja, odlično je radila na ovoj utakmici. Takođe, puno stvari sa ove utakmice su dokaz da je i strategija čileanskog trenera bila dobro osmišljena.
Onaj opisani presing, Čileanci su u nastavku, kada su postigli gol, kombinovali sa pozicionom odbranom, koja im je išla podjednako dobro. To je dalje i sve više činilo statistiku nerealno naklonjenom Špancima ali na terenu se videlo ko je gazda. Svako malo iskrsla bi poneka kontra Južnoamerikanaca, ali već tada je delovalo da oni neće srljati. Neposredno pred kraj prvog poluvremena postigli su i drugi gol i onda i dodatno stali na loptu.
Španci su pokušavali nešto, nije da nisu, i verovatno im baš i ne činimo pravdu time što smo ih skrajnuli u ovoj priči, ali je nekako lepše pisati o stvarima koje su funkcionisale nego o onima koje nisu. A i nije red da sada opletemo po Špancima, onako jeftino i očekivano. To se može čitati sa drugih portala, mi smo ipak fudbalski džentlmeni. Pomenimo i Kostu koji je nastavio da iritira publiku u Brazilu, igrajući „malodušno“ i ne pronalazeći se u ulozi tog jedinog špica u igri sa velikim brojem dodavanja i rotiranja ispred protivničkog šesnaesterca. Malo je i simulirao, ali u toj kategoriji nagradu je odneo Pedro. Inače, suđenje je opet bilo užasno. Sudija je imao neki bizarno nizak kriterijum za faule, pa je „sve išlo kao“ faul, te je ova utakmica imala 29 faulova, iako igra nije bila ni prljava ni gruba.
Do kraja su Čileanci imali prilike da daju još jedan, ako ne i dva gola. Ne bi, doduše, bilo nepravedno da su i Španci dali jedan, budući da su bili u par izglednijih prilika, ali ne nakon nekih sjajnih i uigranih napada na kakve su nas navikli.
Oficijelno igrač utakmice bio je Vargas, koji je stvarno bio sjajan, brz, prodoran i konstantno opasan po španski gol. Ipak za nagradu igrača utakmice mogli bi sa podjednakim pravom da konkurišu i obojica zadnjih veznih od kojih je jedan, Diaz, pretrčao skoro 13km, a drugi, Aranguiz, postigao jedan i asistirao za drugi gol. Na visini zadatka bili su i: Isla, koji je sjajno probijao po desnom boku, Vidal i naravno Aleksis Sančez. Posebno valja istaći sjajnog golmana Čileanaca, Brava, zahvaljujući kome pobeda Čileanaca nikada nije dovedena u pitanje iako su Španci imali par izglednih šansi.
Dakle, utakmica se završila sa 2-0. Španci odoše kući, Holanđani i Čileanci prođoše dalje. Ostaje da Španci probaju da deo besa iskale na Australijancima, a da ove dve selekcije, koje su ostavile sjajan utisak, odmere snage međusobno, što će možda i biti značajno, ako bi da biraju s kim će igrati u osmini finala.
