Kažu naši fudbalski komentatori da je odlika velikih timova da pobeđuju i kad ne igraju dobro. Ukoliko je tako, pretpostavljam da možemo reći da je Belgija veliki tim. Ne zato što je igrala loše, ali svakako zato što nam je pokazala da nije ono što se od nje očekuje i da im još uvek mnogo toga nedostaje da bismo ih svrstali u grupu reprezentacija koje konkurišu za samu završnicu. Ovo je svakako tek početak, još uvek je rano i ne treba nikoga otpisivati, posebno zato što se mnogi veliki timovi nisu dobro proveli u prvom kolu.
Izašli su Belgijanci na stadion u Belo Horizonteu u manje-više očekivanom sastavu, sa izuzetkom Felainija koji je ostao na klupi. Formacija 4-2-3-1 u kojoj smo ih videli mnogo puta do sad i koja im u potpunosti odgovara kako bi na teren izveli svoje najbolje fudbalere. Zaista već velika imena svetskog fudbala, iako većini najbolje fudbalske godine tek dolaze. Od gola ka napadu i sleva na desno: Kurtoa – Vertongen, Kompani, Van Bujten, Aldervild – Vicel, Dembele – Azar, De Brujne, Čadli – Lukaku. Nema dileme, postava koja izaziva poštovanje i protiv koje će retko ko važiti za favorita. Na prvoj utakmici na Mundijalu, s druge strane se našao Alžir sa skromnim ali nezgodnim timom, pod vođstvom Vahe Halihodžića. U formaciji 4-3-2-1 nastupili su u postavi M’Boli – Gulam, Haliče, Buhera, Mostefa – Bentaleb, Međani, Taider – Mahrez, Feguli – Sudani. Najveće zvezde ovog tima su definitivno fudbaleri Intera – Taider i Valensije – Feguli. Ruku na srce, oni su uz sjajnog golmana M’Bolija i bili najbolji pojedinci u timu Alžira.
U prvih dvadesetak minuta utakmice stvari su se odvijale potpuno očekivano, Belgijanci su imali inicijativu i strpljivo pokušavali da probiju odbranu protivnika. Glavni akteri u prvom poluvremenu su bili Azar i Vicel. Prvi je sa leve krilne pozicije ulazio u sredinu i pokušavao da uposli Lukakua ali i De Brujnea koji je tad odlazio u napad, dok je Vicel tražio priliku za udarce iz daljine u situacijama kada bi krilni igrači otišli široko i otvorili mu prostor u sredini. Na žalost Belgijanaca sve njegove udarce sjajno je zaustavljao golman CSKA iz Sofije, Rais M’Boli. Na drugoj strani belgijskog napada Naser Čadli je bio dosta neprimetan i nije napravio gotovo ništa vredno pomena.
Sve to vreme, Alžir nije igrao bunker. Jesu bili dosta povučeni i branili se sa dosta igrača, međutim u par navrata su pokazali da su veoma opasni iz kontranapada. Eksplozivni i tehnički odlično potkovani spoljni fudbaleri Alžira relativno lako i brzo su dolazili na protivničku stranu terena kad god bi presekli napad Belgije. Tada bi nastajali još veći problemi jer visokoj i krupnoj odbrani Belgije nije bilo nimalo lako da zaustavi, pre svega, Fegulija i Sudanija. U jednom takvom kontranapadu, u 25. minutu nakon centaršuta sa leve strane, Vertongen je u šesnaestercu oborio Sofijena Fegulija iako se činilo da on teško može stići do lopte. Reklo bi se potpuno nepotreban prekršaj. Ali za razliku od nekih na ranijim utakmicama, bio je penal. Feguli je uzeo loptu i sam ga realizovao, postigavši tako prvi gol za Alžir posle više od 6 utakmica na svetskim prvenstvima.
Do kraja prvog, a i u prvoj polovini drugog poluvremena Belgijanci nisu uspeli da stvore mnogo prilika. Opšti utisak je da je njihova igra najviše ličila na ono što su skeptici najavljivali – imali su posed, imali su inicijativu, igra je bila tečna, bilo je i ideja, međutim teško su dolazili u izgledne prilike. Da, svakako je Alžir odličnim postavljanjem u odbrani ovome doprineo, međutim ostaje loš utisak da npr. Lukaku nije ušao ni u jednu priliku a da su se napadi Belgije gotovo uvek završavali na liniji šesnaesterca. Naši stručnjaci bi rekli da je falila „klasična desetka“ tj. da Azar nije dobro odradio svoj posao, međutim srećom po Belgiju Vilmots je mislio drugačije, zbog čega je na kraju i dobio utakmicu.
Tri promene koje je Vilmots napravio, a koje sada deluju krajnje logično, donele su preokret. Činjenica je da Lukaku niti jednom nije uspeo da se otvori i omogući inače dobrima Azaru i De Brujneu da mu upute koji kvalitetan pas. On jednostavno nije takav igrač i to je ono za šta Žoze Murinjo nikako ne želi da mu progleda kroz prste; u gustoj odbrani, protiv tima koji rezultat brani sa praktično 10 igrača, ceo ofanzivni red se mora rotirati a usamljeni napadač, što Lukaku jeste bio protiv Alžira, se mora izvlačiti po krilima i unazad kako bi primio loptu. Lukakuu to nije jača strana. On će biti veoma ubojit kada je utakmica otvorena, međutim često će ostati potpuno neprimetan kada to nije slučaj. Nešto slično se dogodilo protiv Alžira, i Vilmots je to dobro primetio. Izveo je Romela iz igre i pustio Origija koji je odmah, pre svega svojim kretanjem bez lopte, napravio promenu. Druga promena bila je uvođenje Mertensa umesto Čadlija. U situacijama kada je mnogo igrača u odbrani, omaleni, prodorni dribler, što Mertens svakako jeste a Čadli nije, itekako može napraviti razliku. Treća promena bio je Felaini, čiji ulazak u igru praktično znači uvođenje free roll veznjaka koji će se s vremena na vreme ponašati kao drugi špic.
Ove izmene su potpuno preokrenule meč. Prvo je u 70. minutu na centaršut De Brujnea, koji je kasnije proglašen igračem utakmice, Felaini glavom postigao sjajan pogodak. Upravo kao što je iznad opisano, Fela se u tim trenucima ponašao kao najistureniji napadač.
Posle gola se lakše disalo. Bilo je vremena a i želje da se rezultat preokrene u potpunosti. Alžirci su se ponovo otvorili te je kreiranje šansi postalo znatno lakše. Mirisalo je na još jedan gol. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, 10 minuta nakon prvog Belgijanci postižu i drugi gol. Alžirci gube loptu duboko na polovini Belgije, direktan pas iz odbrane pronalazi Azara koji kontru vuče sve do šesnaesterca gde čini ono što najbolje ume – asistira Mertensu. Sjajni M’Boli je opet savladan, za konačnih 2-1.
Šta reći na kraju osim da je to bila hrabra i taktički odlična partija Alžira a da su se Belgijanci provukli. „Provukli“ je verovatno prejaka reč jer su dominirali sve vreme i jer konačna statistika pokazuje da su imali čak 10 udaraca u okvir gola M’Bolija. Ali, bez dileme, bili su mnogo lošiji nego što se očekivalo i moraće mnogo bolje protiv drugih reprezentacija iz grupe koje deluju kao jače selekcije od ove alžirske. Bilo kako bilo, akcenat treba staviti na pobedu Vilmotsa. Čovek je prepoznao u čemu je problem, smislio rešenje, reagovao blagovremeno – i uspeo. Neki će reći da je to lako sa klupom kakvu on ima, ali bez obzira na to, ovi bodovi idu njemu a posvećeni su svima koji ga smatraju najslabijom karikom ovog tima Belgije.
