Fudbaleri Barselone na uspešan način završili su turbulentnu nedelju, koja je obilovala kontroverznim informacijama iz njihovog tabora. Katalonski gigant savladao je šampiona Španije, Atletiko iz Madrida, 3-1 u zanimljivom derbiju 18. kola La Lige na Kamp Nou, i vratio mir u svlačionici barem na određeno vreme.
Kriza u redovima četvorostrukog prvaka Evrope kulminirala je nakon prošlonedeljnog poraza u Baskiji. Počele su da kruže glasine o nezadovoljstvu Lea Mesija, njegovom sukobu sa trenerom Enrikeom, kao i potencijalnom transferu u londonski Čelzi. Klub su u međuvremenu napustili direktor Zubizareta i njegov zamenik Pujol. Kada se na to doda četiri boda zaostatka za velikim rivalom Realom i dolazak u goste uvek naoštrenog, i uz to osetno pojačanog crveno-belog tima iz Madrida, sa pravom se očekivala neizvesna i napeta utakmica.
U prvom delu igre Blaugrana je podsetila na višegodišnji period dominacije u španskom i evropskom fudbalu. U formaciji 4-3-3 sa polivalentnim vezistima Inijestom, Busketsom i poslovično borbenim Rakitićem uspostavila je stil igre kratkih pasova koji je vodio meč u željenom smeru. Napadački triling snova Mesi, Nejmar i Suarez dobijao je mnoštvo upotrebljivih lopti i njihov ‘suvi’kvalitet dolazio je do izražaja. Smenjivali su se Južnoamerikanci u silovitim akcijama i solo prodorima. Takve dve situacije krunisane su golovima. Mesi je bio u ulozi asistenta a Nejmar i Suarez egzekutora. U tim trenucima sudija polako počinje da gubi kontrolu utakmice. Drugi pogodak delovao je u najmanju ruku problematično. Izgledalo je da se Argentinac poslužio rukom prilikom prijema lopte pre nego što je uposlio Suareza. Na kraju rezultat je mogao da bude i ubedljiviji da nije bilo par nestvarnih promašaja pomenutog trija.
Čolo Simeone pokušao je da napadne Barsu klasičnom formacijom 4-4-2. Osim u početnih nekoliko minuta kada je visoki presing urodio plodom, sa par oduzetih lopti u opasnoj zoni na Barsinoj polovini, od Atletika nismo videli apsolutno ništa u prvom poluvremenu.
Nakon povratka sa odmora gosti su uspeli da uspostave svoju prepoznatljivu igru, koja ih je dovela do titule u Španiji i finala Lige Šampiona prošle godine. Agresivni na svakom delu terena, poremetili su sve linije tima domaće ekipe. Utakmica je polako počela da prerasta u tuču, što je više odgovaralo Simeoneovim pulenima. Prednjačio je Urugvajac Godin, sukobljavajući se sa svima, često i sa saigračem iz reprezentacije Luisom Suarezom. Mandžukić je vrlo brzo realizovao penal, koji je čini se takođe olako dosuđen, pa je susret dobio na dramatičnosti. Ulaskom januarske akvizicije i legende kluba Fernanda Toresa, Atletiko je sve karte bacio u napad. Formacijski sa tri špica, s tim što se Grizman često povlačio u sredinu i vraćao po loptu. Osim poseda lopte i nekoliko pokušaja, nje bilo konkretnih prilika za izjednačenje. Tores se borio, ali nije preterano ugrožavao golmana Klaudija Brava. Da je jedan prodor hrvatskog napadača, kada je uputio loptu ka El Ninju, prošao ispod Barsinog čuvara mreže, priča o sinoćnjem duelu bila bi sasvim drugačija.
Barselona je u drugom delu igre bila sasvim povučena, i možda prvi put u svojoj bližoj istoriji pokušavala je dugim loptama da ugrozi gol protivnika. Prilike Nejmara i Mesija više su plod individualnog kvaliteta dvojice majstora, u toku totalne ofanzive gostiju, nego neke planske igre. Iz jedne takve polukontre, igrač koji je četiri puta osvajao ‘Zlatnu Loptu’, krunisao je svoju fantastičnu partiju i postavio konačan rezultat meča.
Po završetku susreta Mesi je ponovo demantovao sve spekulacije koje su odzvanjale prethodne sedmice. Barselona zaostaje za Realom jedan bod, doduše uz meč više. Ukoliko budu uspeli da sačuvaju ‘prljav veš’ u okviru kluba, biće dostojan takmac razgoropađenim ‘Los Blankosima’ u borbi za trofej.
Atletiko, čini se, kvalitetom nije kadar da odbrani titulu. Međutim, ne treba ih prerano ni otpisati, jer mentalitet ekipe vredan je divljenja. Ako učesnici ‘Superklasika’ samo na trenutak zaborave najbližeg pratioca, scenario iz prošle godine nije baš toliko nerealan.
