Na stadionima u Ekvatorijalnoj Gvineji održan je 30. šampionat Afrike u fudbalu popularni ‘Kup Afričkih Nacija’. U protekle tri nedelje bili smo svedoci kontroverznih događaja, kvalitetnih utakmica i spektakularnih pogodaka.
Turnir je prvobitno trebao da bude igran u Maroku. Zbog virusa Ebole, Marokanci su odustali od organizacije pa je takmičenje prebačeno u Ekvatorijalnu Gvineju, gde se već igralo 2012. godine. Mediteranska zemlja kažnjena je drastično zbog svoje odluke, zabranom učešća na sledeća dva ‘AFCON-a’. Problem organizatorima predstavljali su i navijači, Incidenti su kulminirali u polufinalnoj utakmici između domaćih i Gane, kada je policija jedva uspela da zaštiti fanove ‘Crnih Zvezda’ i sprovede ih van stadiona. Na prvenstvu nije učetvovao branilac titule, reprezentacija Nigerije, koja nije uspela da se kvalifikuje u završnicu. Na 32 susreta postignuto je 68 golova, nešto više od dva po meču.
U finalnoj utakmici prvenstva sastale su se dve zemlje iz Zapadne Afrike, selekcije kojima su i pre početka turnira davane najveće šanse za trijumf. Obala Slonovače drugi put u svojoj istoriji prigrabila je trofej koji se dodeljuje najuspešnijoj selekciji Afrike. ‘Slonovi’ su na ‘Estadio de Bata’ savladali reprezentaciju Gane posle boljeg izvođenja jedanaesteraca, 9-8. Meč je završen bez golova i usledila je maratonska serija penala, sada već neizbežan dekor završnih duela ‘AFCON-a’. U heroja nacije izrastao je golman Bubakar ‘Kopa’ Bari. Čuvar mreže Lokerena ušao je u istoriju tako što je prvo odbranio udarac svog kolege Razaka u 11. seriji, i potom ga savladao za konačno slavlje. Treba istaći da je veteran Bari tokom penal ruleta provocirao svoje protivnike, što ne služi na čast junaku finala. Ipak, ostaće upamćeno njegovo dostignuće a ne-fudbalske stvari otići će u zaborav. Izabranici trenera Herva Renarda ‘mlako’ su počeli takmičenje. Posle dva remija protiv Gvineje i Malija, pobeđen je Kamerun sa 1-0. Kako je turnir odmicao kapiten Jaja Ture i drugovi postepeno su palili motore i podizali svoju igru. U eliminacionoj fazi postali su ona prava ekipa od koje se najviše očekivalo. Boni, Dumbija, Žervinjo, Kalu, braća Ture, Kanon i ostali ‘slistili’ su prvo Alžir u četvrtfinalu, potom i DR Kongo u polufinalu sa po 3-1.
Kopa Bari
Interesantan podatak je da je Obala Slonovače svoju prvu titulu osvojila 1992. godine takođe pobedivši Ganu u triler penal seriji, 11-10. Selektor ‘narandžastih’ i drugi put posle jedanaesteraca slavio je krunu u Africi. Naime, francuski stručnjak do prvog lovora stigao je predvodivši Zambiju, koja je 2012. na penale upravo savladala njegov sadašnji tim.
Prokletstvo bele tačke nastavilo se za selektora Gane Avrama Granta. Bivši trener Partizana izgubio je svoje drugo veliko finale na ‘kreču’. Podsetimo, Izraelac je vodio Čelzi u odlučujućem meču Lige Šampiona. Plavci su poraženi od Mančester Junajteda u Moskvi. Ganjani su startovali porazom od Senegala, ali su zatim zaređali sa pobedama. Slavili su četiri puta u nizu, do kobnog finala. Odlične partije pružali su braća Ajev, Atsu i Kvesi Apijah.
Ako je za utehu ‘Crne Zvezde’ su pokupile individualna priznanja. Kristijan Atsu proglašen je za najboljeg igrača turnira kao i strelca najlepšeg gola (bomba protiv Gvineje u polufinalu), dok je Andre Ajev prvi golgeter takmičenja sa 3 pogotka. Nekoliko fudbalera (Akaiči, Mbokani, Balboa i Bifuma) postiglo je po 3 gola. Popularni ‘Dede’ imao je najviše asistencija i taj kriterijum mu je doneo ovu laskavu titulu.
Kristijan Atsu
Demokratska Republika Kongo pomalo iznenađujuće plasirala se na treće mesto. Predvođeni napadačem Dinama iz Kijeva, Diumersijem Mbokanijem, na mala vrata su stigli do bronze. U grupnoj fazi ostvarili su 3 nerešena rezultata, da bi u ključnoj utakmici savladali suseda Kongo sa 4-2. ‘Slonovi’ su bili prevelik zalogaj u polufinalu, ali u borbi za treće mesto savladan je domaćin, pogađate nakon penala. Osvajanjem četvrtog mesta, Ekvatorijalna Gvineja ostvarila je svoj najveći uspeh u istoriji. Vezista Estorila Havijer Balboa bio je najistaknutiji pojedinac reprezentacije koja je tek drugi put učestvovala u završnici.
Selekcije sa severa Afrike nisu ispunile očekivanja. Plasman Alžira i Tunisa u četvrtfinale sigurno ne zadovoljava ambicije arapskih zemalja na ‘Crnom kontinentu’. Alžirci, koji su u Brazilu namučili šampiona Nemačku, nisu ni imali sreće u žrebu, jer su nakon solidnih igara u grupi naleteli na novog prvaka.
Reprezentacije Senegala, Malija, Kameruna i Južne Afrike nisu se kvalifikovale u nokaut fazu i izazvale veliko razočaranje u svojim zemljama. Ove fudbalske nacije moraće mnogo da rade na otklanjanju problema, prevashodno u sklopu njihovih saveza, kako bi sledeća takmičenja dočekali konkurentniji, na nivou stečenog renomea.
Naredni šampionat održaće se za dve godine. Domaćin još uvek nije određen ali nema sumnje da će biti uzbudljivo. Kvalitet fudbala u Africi napreduje krupnim koracima. Odavno je poznata činjenica da treneri mnogih velikih evropskih klubova ‘čupaju kose ‘kada dođe januar neparne godine, jer ih tada napuštaju vrhunski igrači kako bi igrali za svoje države. Problem ostaje organizacija takmičenja. Afrikanci će morati dobro da zasuku rukave kako bi se delimično približili nivou koji je prisutan u Evropi.
