U utakmici u kojoj smo videli ubedljivo najkvalitetniji fudbal od početka prvenstva do sada, a verovatno i do kraja čitavog prvog kola, Roj Hodžson je unekoliko isparirao Prandeliju i podjednako nas iznenadio. Engleska je na toj utakmici nastupila u neočekivano ofanzivnom sastavu, i sa sledstveno neočekivano ofanzivnom postavkom igre. Hodžson se opredelio za 4-2-3-1, sa tek nešto ofanzivnijim Hendersonom od Džerarda, na pozicijama zadnjih veznih, i vrlo ofanzivnom trojkom iza Staridža, koju su činili: na ovoj utakmici neverovatni Sterling (za koga je delovalo da je free-role igrač), Velbek na desnom i Runi na levom ofanzivnom krilu. To je, dakle, izgledalo ovako: 
Po raspodeli pasova lako je uvideti da je Hodžson iznošenje lopte i početak izgradnje napada isplanirao krajnje tradicionalno, preko poznatih trouglova, koje su ovde na levoj strani pravili Džagelka-Džerard-Beins, a na desnoj Kejhil-Henderson-Džonson. Zbog toga imamo veliki broj razmenjenih pasova između igrača koji čine te trouglove. Ipak, glavni „paser“ u engleskoj ekipi svakako je bio Stiven. Roj je njega, to možemo reći i bez najmanje sumnje, zamislio kao plejmejkera na ovoj utakmici. O tome svedoči i sjajna distribucija pasova, kojima je razigravao saigrače. Do njega je dolazilo najviše lopti, i od njega su kretali gotovo svi napadi Engleza. Činjenica da je dosta vremena provodio baš u sredini, kao da jedini zadnji vezni, omogućila mu je da dosta odigrava ka oba beka. Evo grafika Džerardovih datih i primljenih pasova. 
Najveći broj pasova ka Džerardu uputio je Beins, 15, tačno koliko je i Džerard lopti dodao njemu, što je ubedljivo najveći broj razmenjenih pasova između dva igrača Engleske. Takođe 15 pasova Džerard je dobio od Fila Džagelke (uz, naravno, puno pasova manje u suprotnom smeru) i prosledio loptu dalje, relativno ravnomerno. Zbog njegove pozicije na ovoj utakmici i zaduženja koja je imao, za nijansu je češće i primao loptu sa, i davao pasove ka levom delu terena. 
Zanimljivo je zapaziti koliko je opredeljenost ka takvom iznošenju lopti preko bokova, uz učešće beka, zadnjeg veznog i štopera sa te strane terena, urodilo plodom, pa su Džerard i Henderson jedva razmenili nekoliko pasova međusobno – a to su oni poprečni pasovi kojih se treba čuvati. 
Kako statistika pokazuje, jedan deo posla, tek nešto manji od Džerardovog, u započinjanju napada engleske selekcije odradio je i Henderson. Međutim, ta desna strana na kojoj je puno više boravio Henderson bila je ona aktivnija. Iako je nešto češće dodavao ulevo, Džerard je čestim boravkom na sredini igrališta dodavao loptu i igračima po desnom boku, što je zajedno sa Hendersonovim opštim, gotovo isključivim opredeljenjem za dodavanje ka desno, učinilo desni bok glavnim poprištem igre kada je Engleska u pitanju. 
I zaista, kao što možemo videti u prikazu distribucije pasova, Džonson je bio igrač kome je najviše pasova upućeno (ukupno 67), i ujedno, očekivano, igrač koji je predao najviše lopti (ukupno 77). Isto tako, 28% od ukupnog držanja lopte bilo je u nogama engleskih fudbalera koji su se kretali ili boravili u poslednje dve trećine po desnom boku, što je nešto više u odnosu na 23% po levom. Ali dok posed ne mora da govori mnogo, jasno je da činjenica da je 58% napada išlo preko desne strane potvrđuje i ono što smo videli na osnovu pasova, pa i ono što je na osnovu utakmice o Hodžsonovoj strategiji mogao reći i prosečni gledalac te utakmice. Još jedna vrlo zanimljiva karakteristika postavke Engleske tiče se njihovog ofanzivnog veznog, Sterlinga. „Mali“ je igrao, mnogi će reći, šta je hteo. Ako ste stekli utisak gledajući utakmicu, da se pojavljivao svuda, da se otvarao i po boku i ka napadu, da je dodavao ka svim ofanzivnim pozicijama i isto tako prihvatao loptu sa svih delova terena – apsolutno ste u pravu i par statističkih parametara će vam to potvrditi. 
Na tri vertikalno poređana fudbalska polja možemo videti „prosečne pozicije“ Hodžsonovih momaka u tri 15-ominutna intervala drugog poluvremena. U čitavom prvom poluvremenu prosečna pozicija Sterlinga je kao i u prvih 15 minuta drugog, odmah iz Staridža, pa tek malo ulevo. U tom periodu je on otvarao prostor po boku za Džonsona i Staridža ili Velbeka, koji su se često ubacivali po strani i stvarali velike probleme Italijanima. Za drugo poluvreme Roj je odlučio da u poslednjih 30 minuta Sterlinga gurne gotovo sasvim na bok, što se vidi na dva donja grafička prikaza. Grafik prisustva Sterlinga na različitim delovima terena takođe govori puno. Imamo i blago preferiranje desne strane kada je u pitanju dodavanje, kao i otvaranje radi prihvatanja pasova, što je tendencija koja je verovatno bila diktirana planom igre koji je napravio Roj, i/ili koji se prosto izrodio susretom njegovih ideja sa sjajnom Italijom na terenu.
