Glavni utisci prvog kola Mundijala

0

 

Završile su se utakmice prvog kola ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu, pa vam prilažemo mali osvrt na njega i malu rekapitulaciju glavnih utisaka.

Svi veliki turniri kojima smo posvedočili imali su onaj uobičajeni spori start. Od velikih stručnjaka smo mogli čuti kako je vrlo važno ne izgubiti prvu utakmicu – jer vam to ostavlja obavezu da naredne dve ne smete izgubiti, već pobediti obe ili eventualno jednu remizirati. I zaista se često na početku turnira videla igra po principu: bolje bod u ruci nego tri na grani. I zaista je to, čak i uz svu euforiju zbog početka prvenstva koje je bilo dugo očekivano, uspevalo da nas pomalo ohladi i učini za nijansu ravnodušnijim.

Ove godine se to nije dogodilo. Veliki broj timova igrao je jako otvoreno, i postignuto je mnogo golova. Dve bitne stvari su doprinele da to bude slučaj.

Prvo, činjenica da su veliki timovi koji su igrali međusobno ove godine odigrali izuzetno otvorene i efikasne utakmice. Na tri „lepotice“ prvog kola palo je ukupno 13 golova. Holandija, Nemačka i Italija, kao pobednički timovi u tim mečevima postigle su čak 11. Nadajmo se da će ranjene velikane to motivisati da u utakmicama koje dolaze poprave svoju gol razliku i umanje svoju frustraciju. To bi značilo još puno atraktivnih utakmica i puno golova.

Druga, i ne tako pozitivna stvar koja je uzrokovala upadljivo veći broj golova u prvom kolu ovog prvenstva u odnosu na prethodne, je olako suđenje penala. Prva dva dana smo videli dva, nije preterano reći, besmislena penala. U nastavku ih je bilo još, ali te odluke su daleko manje kontroverzne od penala koji su suđeni Brazilcima i Špancima. Neko bi se doduše mogao pozvati na pogrešno poništen gol Meksiku, kao nešto što je izbalansiralo ukupni skor, ali ne zaboravimo i golove koji su takođe padali greškom sudije – kao što bi mnogi tvrdili za gol Holandije, u kome je Persi imao nedozvoljeni kontakt sa Kasiljasom u petercu.

FBL-WC-2014-MATCH13-GER-POR

 

Ali, čak i ako stavimo na stranu pitanje da li je suđenje dovelo do velikog broja golova, i da li je to čak bilo sa namerom organizatora koji je „posavetovao“ sudije da malo „poguraju“ golgetere (što mnogi već pominju), možemo se složiti da je suđenje zaista bilo loše. Već na otvaranju nam je to sjajno nagovestio Nišimura. Jednom rečju strašno loše suđenje na toj utakmici. Čak je i Nikola Ricoli, koji se sjajno kotira u sudijskim organima Fife, sudio ispod svog standarda, inače jednu od boljih utakmica koju smo gledali, i za koju je delovalo da je i nije tako teško suditi. Prvo je suđenjem nepostojećeg penala oštetio Holandiju, zatim dopustio nešto oštriju igru, ne držeće si jasnog i jedinstvenog kriterijuma za suđenje faula i dodeljivanje kartona. U drugom poluvremenu nije svirao faul nad Kasiljasom, što je omogućilo Holandiji da postigne još jedan gol. Bez namere da tvrdimo da je takvo suđenje uticalo na konačni rezultat, bilo u ovoj bilo u ostalim utakmicama, moramo se složiti da Mundijal zaslužuje bolje.

No, okrenimo se nekim pravim fudbalskim stvarima koje su obeležile kolo za nama.

Najbolja utakmica po nama je duel Engleske i Italije. Ovo je bio meč zbog kakvih se svetska prvenstva iščekuju sa nestrpljenjem. Dva jaka tima, dva dobra selektora, ofanzivna postavka i želja da se pobedi na obe strane ni u jednom trenutku nisu dozvolili da upadnemo u bilo kakvu nedoumicu kada je ova kategorija u pitanju. Jako kvalitetan fudbal. Držimo palčeve i jednima i drugima da nastave u istom ritmu.

Najlošija utakmica je bila ona između Irana i Nigerije. Ne, razlog nije to što se završila 0-0, jer je generalno ideja fudbalski-og da se pre svega bavi kvalitetom fudbala koji se svakako može prepoznati i na mečevima bez golova, već jednostavno zbog toga što su druge utakmice bile bolje. Raduje nas što je situacija takva i što možemo reći da u prvom kolu nije bilo izrazito loših i nezanimljivih duela te da smo se zbog toga morali odlučiti za najmanje dobru više nego za najlošiju utakmicu, međutim svakako treba reći da se na ovoj utakmici malo toga moglo videti.

Najbolja reprezentacija u prvom kolu po nama je Nemačka. Bio je to foto finiš između Nemačke i Holandije, međutim odlučujemo se za Nemce jer je ono što su oni pokazali igra kojom se dolazi do trofeja. Svi elementi su bili odlični. Čvrsti u odbrani, dobri u tranziciji lopte, kreativni i efikasni u napadu – te su na nas ostavili najjači utisak. Holanđane svakako treba pomenuti jer su demolirali šampiona, međutim njihova igra je više delovala kao momenat inspiracije kada je sve polazilo “za nogom” nego kao kvalitet u svim segmentima igre.

Najlošija reprezentacija u prvom kolu je, čini se, Honduras. Ne možemo puno toga o njima reći jer smo malo toga uopšte videli. Bili su potpuno nadigrani u prvoj utakmici. Da, svakako da su protiv sebe imali veoma jakog protivnika te ovo ne znači da mislimo da su najlošija reprezentacija na prvenstvu, ali će morati da pokažu mnogo više na narednim utakmicama ukoliko žele da barem postignu koji gol na prvenstvu.

Najbolji fudbaler prvog kola je Tomas Miler. U sjajnoj Nemačkoj bio je udarna igla i čovek koji je materijalizovao sve što je kompletan tim postigao. Het-trik na prvom meču uz veoma malo, ako i imalo, protraćenih prilika čine ga jedinim pravim izborom za ovu kategoriju. A uz to “čovek uopšte i nije napadač”.

Najbolji gol je gol “letećeg Holanđanina” Robina van Persija. Verovatno će to biti i jedan od najgolova na prvenstvu. Odmah iza njega svrstavamo golove Lionela Mesija i Felainija.

Najbolji autogol je pogodak koji neki pripisuju Benzemi a neki inače solidnom golmanu Hondurasa Noelu Vajadaresu. Svakako, situacija u kojoj ne bi bilo gola, da golman Hondurasa nije želeo najbolje i pokušao da interveniše.

Najveće otkrovenje prvog kola su reprezentacija Kostarike i njihov napadač Džoel Kembel. Mogli bismo reći i najlekcija prvog kola jer ono što su Kostarikanci uradili Urugvaju svakako jeste jedna fudbalska lekcija. Onako nadigrati (ne samo iznenaditi, već istinski nadigrati) favorizovanu selekciju polufinaliste prošlog svetskog prvenstva je za svako poštovanje. Cela reprezentacija je bila odlična a Kembel je sve vreme bio opasan i neuhvatljiv za odbranu Urugvaja. Želimo Kostariki da ovako i nastavi i da možda namuči još više favorizovane Italiju i Englesku.

Najbolji selektor prvog kola je bez dileme Ćezare Prandeli. Sve zasluge za sjajnu postavku igre protiv Engleza, dobro vođenje utakmice i vraćanje lepote fudbala igri Italijana idu samo Prandeliju. Na najboljoj utakmici u prvom kolu, pokazao je sve svoje trenerske kvalitete i pozitivno nas iznenadio. Ko zna, možda će se ubuduće tečna i konkretna igra prepoznavati kao stil Italijana. Svaka čast!

Najbolja trenerska reakcija su izmene koje je napravio Mark Vilmots na meču sa Alžirom. U već izgubljenoj utakmici, Vilmots je prepoznao šta njegovim izabranicima nedostaje, pravovremeno reagovao uvođenjem u igru Felainija, Mertensa i Origija, i preokrenuo meč. Za “najslabiju kariku” reprezentacije Belgije nije nimalo loše!

Najveća nepravda ili ako želite najveća sudijska greška u prvom kolu je penal nad Fredom, na utakmici između Brazila i Hrvatske. Ne zbog toga što se lako moglo videti da faula nije bilo već zbog toga šta je ovako loša odluka uradila utakmici. Imale su komšije stvari pod kontrolom i dobro su sprovodile u delo svoje taktičke zamisli a onda je nepostojeći penal nad Fredom sve to promenio. I ne samo što je promenio ishod te utakmice, što bi mnogi tvrdili, već bi mogao značajno uticati na krajnji plasman reprezentacija u grupi i Hrvate možda poslati kući.

7d0cd5ab-20dc-414d-afa7-0106ca29801dwallpaper1

 

Najgori sudija prvog kola je, zbog prethodno navedenog a i zbog opšteg utiska, Japanac Juići Nišimura. Neujednačen kriterijum tokom celog meča, gubitak kontrole nad utakmicom i potpadanje pod uticaj fudbalera i domaće publike, kao i nepostojeći penal čine Nišimuru katastrofalnim izborom za otvaranje prvenstva.

Ipak, moramo se složiti da se lepo „otvorilo“. Imamo neke razigrane velikane i njihovu igru punu samopouzdanja, a imamo ranjene velikane i željne prilike da poprave utisak; imamo autsajdere koji su se sjajno pokazali i nastojaće da zaista postanu iznenađenje ovog turnira; imamo i one među njima koji su igrali u skladu sa tim statusom autsajdera, a koji se njima samima zasigurno ne sviđa, pa će nastojati da svoju kožu prodaju što skuplje. Dakle, zakuvalo se, i svi jedva čekamo da vidimo rasplet, kada su grupe u pitanju.

Share.

Postavite komentar